Pisci i knjige VIII

МИЛАН БУДИСАВЉЕВИЋ 163

држаном љубављу, без јаких излива осећаја, црта рвање бедних људи са природом и са људима, оним другим људима. Он их не црта с оном анатомском равнодушноћу, хладно и безосећајно, као што чине Зола и Мопасан са својим бруталним и оживотињеним сељацима, у вечитим историјама о силовањима, побацивањима и убиствима по салашима: неки ветар топлоте и. нежности, саучешћа и љубави, бије кроз све приповетке и даје им извесну драж, која се више осећа но што се речима исказује. И када одбијете извесну несигурност у држању пера, што је врло природно, када одвојите на страну јако и видљиво повођење за великим узорима, што је врло појмљиво, и када не губите из вида да све то временом и веџбањем пролази, а да остаје оно, чега у овој књизи има, способност за осећање живота и верно и живописно представљање његово, љубав према послу и према предметима које црта, Биједни Људи имају своје вредности, ако не онолико колико се неделикатно почело трубити, а оно бар толико да се у књигама наше књижевности могу забележити као примање.

118