Pisci i knjige VIII

МИЛАН НЕДЕЉКОВИЋ 177

Он се грчевито дохватио једне идеје која се даје дискутовати, и, као сви неофити, отишао у крајност, да не речем у апсурд. Затим, рука му није била сигурна, и цео роман испао је неодређен, мутан, као сумрак у позне јесени. Флобер је причао да пишући Госпођу Бовари хтео је створити нешто што ће имата боју стоноге или стенице, а за Соламбо, да је хтео начинити дело пурпурне боје; Прелом Г. Недељковића је сиве боје...

Он њиме није успео, и то је ипак једна заслуга. ја не правим парадоксе, и ово је сасвим 08биљно. Да се-дође до истине нема другог начина него окушати и одбацити све заблуде, поступно ограничавати број случајева у којима има изгледа да истина мора бити. Прелом речито овначује пут којега наш сувремени роман треба да се клони, он је као усамљени крст на планини који показује ставу којом не треба ићи.

Парив, новембра 1900.