Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 29

поштовалац Вуков, почиње писати новим правописом. Једино што је познато од његових списа у тој години то је један позив на претплату. Изгледа да су прве две свеске његових новела имале успеха, и 1. марта 1847 он упућује пријатељима позив: за претплату на Росицу. То је једна збирка новела, намењених на „уздарје Србкињама“, у писању којих је писац „звао у помоћ Бога милога, не би ли ова роса добротворна била за нежна осећања и цвеђе домородне љубави, које цватију грудима наших лепих Србкиња“. „Објављење“ има. · још и овај занимљив увод: „Кад би Бог испунити хтео: најватренију жељу срца мога учинио би, да наше мало „књижевство“ на радост млогих србских домородаца постане тако велико и големо, као сиње море, које у себи скрива бисер и драго камење. Боже мој! Хоће ли се икад испунити ова моја ватрена жеља2 Само нека сваки, коме је можно, једну књижицу принесе милом роду на „уздарје“, и нек род угдарје то драговољно прими, то за кратко време наша књижевност ће бити велика и голема, као и сиње море. Па из чега се састоји и мора грдна количина, него из ситних капљица“. Росица није никако света угледала, а ко зна да ли. су те новеле биле у опште и написане, јер је доцније дао свега три или четири новеле.

1848 чини један прекид у његову животу и раду. За пуне четири године Богобој се никако не јавља. Тек крајем 1851 и 1852, која је најплоднија година његова живота, он се понова јавља. у књижевности. Бура га је захватила и бацила далеко од домовине; кад се вратио био је још бољи, искуснији, као што човек обично бива после вели–