Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 45.

је ту, пред страховитим гранитним масивом, на. догледу огромног Рониног глечера и величанственога глечера Дамафирна, над Рајсом који се ломи и пени у безднама !

По предмету и тренутку, по извесним клицама: нове уметности, Два Идола значи напуштање старога полу-историјског романтизма Милована Видаковића, тражење нечега новијега од раније сентименталности у првим новелама писца њихова, свакако један добар корак у напред. Поред тога, роман се одликује и чистим, народним језиком. С времена на време наћи ће се стари трагови: обве-– зателство, волшебно, чест, отечество, али језик јеу главном чист, књижеван, онакав каквим се од. прилике и данас пише. Мало је наших књига у половини Х1Х века које се могу похвалити сличним. језиком. На свакој страници види се поборник Вукон, човек који је читао и разумео народне песме. и друговао са Бранком и Даничићем. И то се опажа не само из стила, који каткада изгледа као у прозу преведена народна песма, то се даје видети и по мото свију глава; они су или из народвих песама или из Бранка. („Синоћ ми се испросила драга“; „Ој давори ти Косово равно“, „Или грми ил' се земља тресе“ ; „ој, девојко, душо моја, ;: „Нигде пута, дено млађан да се станим“; „што. гроб ладни једном свати“, итд.). Поред свега тога, не треба губити из вида да су Два Идола штампана новим правописом. Дело увиђавности, отворенија духа и грађанске храбрости, ствар која није била тако обична и тако лака у оно доба, и заслуга коју не треба заборавити.

Од интереса је да се у Два Идола почиње.