Pisma Dosіөea Obradoviča

ш стосъ учи, у св. Еуан гелію гов§рећи: Ніе корысшъ человѣку добыти васъ свѣшъ, а изгубиши свою душу. О человѣды! О СЫНОЕИ человѣчесши! зашшо сше лажливи, зашшо сше безумни и неправедни? О свачемъ выше сіпаратисе, него о своіой души ! Знамъ, Да ѣеше реѣи, да се за оно стараше, што вамъ е предъ очима} а за душу не марите, зашшо е не видите очима; не видите душу. Право говори Пророкъ и Царь Давідъ: „ллжливїи сыноби челобѢчёстїи ! Право и я мало перво рекохъ, да сше безумни и неправедни, безумни сше, зашшо не умѣше промыслити, кадъ сте се родили: да сше се безъ душе родили, шта бы ошъ Басъ было? какви бы были? смрадъ и поврженіе! А у живлѣшо само за тренуѣе ока да вамъ иза^е душа, были могли живиши ? не бы заиста! дакле оно, што вамъ дае душа, не бы вамъ могао даши васъ свѣтъ, ни сви дареви, ни свега свѣта благо! Душа вамъ дае животъ ; а како она изи:ђе изъ тѣла, омразй отадъсына, сынъ отца, маши кѣерь, а кѣи матерь, братъ брата, мужъ жену и другъ любимаго друга. „Вуды смрадъ изъ куѣе и свакъ выче} два или три дни да Яостой у куѣи, усмрдила бы се- куѣа. Носи смрадъ , затрпай у гробъ, ако ѣе быти даръ, или патріархъ, богатъ или силанъ, младъ или лѣпъ 3 закопай, закопай ; носи с’ очію! Садъ дакле позналисше, што е нама на корысть благо, слава, господство, и сама дарска круна безъ душе ! у мало рѣчій, како 8 ніе