Pisma Dosіөea Obradoviča

125 пресв. Богородицу у церковь божію. У шо време служаше великій божій Захаріа , ошацъ св. Іоанна крестителя. Онъ будучи пророкъ провиѣе духомъ св., да преблагословенна дѣви, ца Маріа родити има сына божіа, истиннога Месію, кое га есу пророцы прорекли. Познаде да ѣе безъ мужа отъ духа св. зачеши и родити новога Адама, Господина Ангелекаго н создателя Адамова, кои ѣе извести Адама и Ему изъ ада, и све оне, кои су вѣровали и чекали нѣгово пришествіе 5 кои ѣе свему роду человѣческому, кои буду нѣга вѣровали, отвориши рай и даровати царство небесно. Гледаюѣи св. Захаріа шрилѣшну малу дѣвицу, ма познаде велику пречисту и пресв. небесну царицу, истиннаго Бога превысоку матерь} врата церкве Соломонове ошвораше, на сре.іпеніе ея исходите, душа нѣгова и сердце отъ радости , како Давідъ предъ сѣннымъ ковчегомъ играше и архіерейскимъ рукама съ радостію и страхомъ неба и землѣ царицу подемляше, у святая святыхъ увођаіяе, св. духомъ о ньой и прорицаше и заедно съ Ангели божіи пояте: „ сі’а ^сть воистжіи^ селеніе не еесное ! и Ова есть, кою самъ Богъ гледаюѣи говори чрезъ Соломона: „вса досрл (?си невѢСТО МОА, и ИЗС{ІЛННДА МОА, И ПОТОКА мѣста вх тік'к.и Ова есть, кою самъ творацъ неба и землѣ желаше и говореѣи зваше: „Грлди ОТЪ ЛИБДІІД ЛЮКИМЛА НЕвѢсТО.** И КШО МОЖЄ исказати, како св. пророкъ Захаріа и съ каковьіма духодарованыма рѣчма похваляше, про-