Plamen života

Nisam li, dakle, pravo rekao da onaj zalogaj koji si progutao dok ti ja ovo izlažem, dolazi sa sunca?

Ako je to zalogaj hleba ili pogače, onda je oh ftrudom ratara postao na sunčanoj njivi. Ako je zalogaj sira ili mesa, opet je došao sa sunca do tvojih usta, ali preko biljne hrane domaće životinje.

Zapamti ovo: naš zalogaj je spona sunca i zemlje; sunce je dalo snagu i toplotu, a zemlja je dala građu koja se nalazi na njenoj površini i u vazduhu. Snaga naših mišića, toplota našega tela, to je stvarno moć samoga sunca, koja je s hranom došla u naše telo.

Dalekog je porekla zalogaj. Šta se zbiva s njim od onog trenutka kad je prešao preko granice tvoja 32 zdrava zuba i dospeo u usnu duplju? Ti ga zubima usitnjavaš, jezikom prevrćeš, pljuvačkom natapaš. Pri tome ga sladiš. Tako i treba. Gledaj da ga samo me progutaš dok ga dobro za to ne pripremiš. Ako si alapljiv, ti ćeš odviše veliki zalogaj brzo progutati ne sažvakavši ga dovoljno. A to nije dobro, jer onda nije pripremljen da bi mogao biti svaren na daljem svome putu, to jest da bi hrana mogla biti što bolje iskorišćena i upotrebljena u našem telu za naše zdravlje i naš rad. Dakle, mali zalogaji dobro samleveni i matopljeni, slađeni bez žurbe, to je ono na šta moramo obraćati pažnju. — Pa zar i na slast zalogaja? — pitaš me malopre. — Jeste i na slast treba paziti. Zalogaj mora prijati da bi mogao dobro biti svaren i iskorišćen.

Dobro sažvakani zalogaj potisnuo si u ždrelo i progutao. Dok je bio u ustima, ti si njime vladao, mogao si ga kraće ili duže vremena zadržati u njima, a mogao si ga i izbaciti. Ali sada kad je progutan, sve će se zbivati bez uticaja tvoje volje. A sve te radnje koje se zbivaju u našem telu bez učešća naše volje zovu se automatske ili refleksne radnje. Gutanje je već jedan refleks. A refleks je i ono prstenasto skupljanje mišića jednjaka koje pred sobom potiskuje zalogaj u želudac. Jer valjda ne zamišljaš da zalogaj svojom težinom silazi niz jednjak. Ako umeš da dubiš glavom nadole, uverićeš se da i u tome položaju možeš progutati kakav zalogaj. Životinje koje pasu na livadi gutanjem potiskuju u svome jednjaku načinjeni zalogaj uzbrdo tako reći. A u žirafe koja pase taj put je dosta dugačak. J

Dospevši do ulaska u želudac zalogaj zakuca na zatvorena vrata. Jer ulazak u želudac stalo je zatvoren kružnim mišićem kao kakva kesa zatvorena gumenim prstenom. Želudačna vrata se samo povremeno otvaraju da bi propustila zalogaj. Odmah se zatim zatvaraju. Dobro je što je tako, jer bi inače neprijatni kiseli mirisi dopirali iz njega... Pitaš me, a kako to da posle uzimanja luka, crma ili bela, rakije i alkohola uopšte, dah neprijatno zaudara? E vidiš, to je druga stvar. Taj zadah ne dolazi iz našeg želuca, već iz naše krvi preko vazduha koji izdišemo. A evo kako.

83