Plava gospođa

ПЛАВА ГОСПОЂА 105

— Кажите — одговори Олга, сва уздрхтала и бледа.

Тада јој он рече оно што је знала у једној краткој реченици. Али каода иони она то тек сада сазнадоше: она страшно поцрвене, а он побледе п ухвати се за срце, Тада и она побледе и уплашено рече: ј

— Вама је злог О, Боже! Шта ћу да радим 7

— Дајте ми мало воде, молим, Опростите, уплашио сам вас. То је моја стара мана срца. Разумљиво је да ми је сад горе.

Она му даде воде и шећера и он се сасвим умири поново. (Он се загледао у једну слику на зиду и спремао се да о њој говори. То је била башта са купусом на сунцу и у дну фигура једне старице. |

— То је његова сликаг — рече мирно, занимајући се само сликом.

— Да — рече Олга, стрепећи.

— Слике су му дивне — рече он поново са неким поштовањем — на тај начин изразити природу ја досад нисам видео, а доста сам видео. Они предели с мора су тако лепи да му се морам дивити иако га мрзим.

Олга га је гледала широко отвореним престрашеним очима. Он се осмехну.

— Има код нас у једном углу собе иза полице са књигама неколико платна наслаганих једно преко другога. Приметио сам да се Зора боји да се приближи томе месту. МИ кад чврсто заспи и пре несем је у спаваћу собу, ја се вратим да радими онда прегледам те слике. (Он је заиста уметник. Зато она њега воли. Штета што тај човек није поштен, Али ја треба да идем. Збогом, госгођице. Опростите.

И он оде, а млада се девојка чудила шта се то дешава. Пре него што се смирила, села је и написала својој пријатељици ватрено писмо о томе како је господин добар и несрећан и како је њен