Plava gospođa

ПЛАВА ГОСПОЂА 18

тила чим је видела своју пријатељицу. Она као хипнотисана поче да муца:

— Можда он није крив, можда му се нешто десило, можда је и он несрећан, можда те воли,..

А очи никако није могла да откине од њених. Лепе Зорине очи су се избечиле, лице побледело, а уста поплавела., Она је тако била страшна као да умире од отрова. И непрестано је понављала:

— Зашто он мене више не воли7

Да, зашто 2 — питала се и јадна млада девојка која досад није знала шта је живот и шта је љубав. Руке Зорине почеше да очајнички стежу њене и отворене очи да моле и плаве усне да шапћу ; а — Кажи да ме воли! Је ли да ме воли7

— Воли те, воли — говорила је Олга којој се чинило да и њу разум напушта. Она примети да се толико тресе да отскаче од постеље. У свему томе ужасу њу забави то опажање. Мисли су ишле страховито брзо: она помисли да ће ито ваљати брату написати између осталога и помисли да јој неће веровати, кад му каже да је отскакала од постеље и поново падала као лопта кад се ситно њоме бије дланом у зид. Све то опажајући узред, она је пратила оно главно, а плаве очи су засијале и модре усне су се смешиле и Зора је говорила:

Је ли да ме воли2 И ти кажеш да ме воли, Зашто би престао без икаквога разлога тако брзо да ме воли Видиш, ја нисам никад сасвим поверовала да ме не воли. То је немогућно. Воли ме, је лиг Кажи!

Одта је нешто лагала. Не, није ни лагала, Она је осећала да и она постаје као Зора и чинило јој се да говори истину. После се чудила откуда су јој дошле неке речи како се брат уплашио за њу, како мисли да је он није достојан, како је уверен да је боље да остане код господина који је јачи и бољи од њега и који је тако много воли.

— Али ја волим само њега, како то не разумете !