Plava gospođa

ПЕТАВА ГОСПОЂА. 115

· — Не бојте се, то је наступ. Дакле, опет. Хајде да јој дамо прашак. Знам, тражи њега рече, кад га Олга престрашено погледа. Треба јој само повлађивати, Прашак ће је успавати. А ви сте се тако уплашили. Умирите се. Тога сам се и бојао због вас, али сам се понадао да ће мимоићи. Данас је све било врло добро.

Олга је плакала, гласно јецајући и нервозно се трзајући, свесна да треба да се умири и немоћна да спроведе своју вољу.

— Не бојте се — рече јој господин — или идите у мој кабинет, спавајте на дивану, а сутра ћу вас рано одвести вашој тетки, Или ако хоћете сад, чим она заспи, узећу вам кола.

Олта зајеца јаче. Он је не разуме, он мисли она се боји, он хоће да је пошље кући. Она скупи сву снагу своје воље и рече:

= Не плашим се ја због себе; ја сам несрећна због ње и због вас! Ја нећу кући. Хоћу да је негујем, хоћу да вам помогнем. Али ово је страшно, страшно.

(Он јој рече неколико благих речи да ипак треба да легне и да се одмори у другој соби. Она тек тада савлада свој страх и рече одлучно да ће ноћас остати крај Зоре и замоли га да он само дође који пут да их обиђе. (Он је сипао прашак у млеко, а Зора их је обоје гледала Зачуђено.

— Ђорђе, зашто плаче Олга2

=— Она мисли теби је зло, ти си болесна, па зато плаче.

= Не, нисам болесна. Само... Је ли, а кад је сутра 2

— Спавај, па кад се пробудиш, онда је сутра.

— Дај ми прашак.

(Он јој даде чашу с млеком у коме је био растворен прашак. Она попи, леже, поћута један минут, па скочи.

— Ђорђе немој да закључаш капију.

= Добро, нећу, спавај ти,