Plava gospođa

ПЛАВА ГОСПОЂА 38:

„Олга је гледала у Зору са тако озбиљном симпатијом да је било дирљиво. Њен је израз говорио као да кори свога брата: Ето, ја то нисам знала, а кад она каже, осећам да је тако и чини ми се да сам и сама то некад знала.

Сликар је спорио. Он је мало падао у контрадикције, јер је говорио ватрено. Било му је криво што је она са сликарства у коме је он бис најјачи прешла на литературу где је она била најјача. Најзад као да се ватра у њему угаси, он постаде хладан и несимпатичан и рече:

= Ви волите у уметности нежност и сладуњавост, а ја волим снагу и истину. О укусима се не може спорити. Изволите ви сажаљавати мене, а ја ћу вас. Моје је мишљење да је истина кориснија од поуке и да је природа већ сама по себи љубав — ко уме да је осети. Мени се чини да је сликарство код нас уметност која се најмање разуме. Треба само да чујете разговоре публике на нашим сиромашним изложбама у Београду. Или се говоре глупости, или они који су паметнији говоре речи које су од сликара чули. Код нас се доста зна књижевност и музика се осећа ако се не разуме, али се сликарство још и не разуме и не осећа. Ви сте дивно говорили: човек ми осветли помрчину и приближи ме ономе што ми је далеко и каже: види! Али је мени то мало. Из свега тога. вашега лепога говора ја сам разумео само једно: да ви Рембранта не разумете,

А. она је ћутала и једила се, Зашто је дошао овај човек да поремети њен мир. И зашто она трпа ту дрскост, готово тиранију2 Олги за љубав7 Не, већ зато што је он уметник и што га сматра за нешто више од себе.

Покушавала је и она да се покоји пут склони, да оде у варош, или да побегне раније обалом далеко, или да остане под изговором слабости у соби и да гледа кроз прозор у море. Онда би он постајао добар и нежан и искрено брижно питао би Олгу како јој је и молио да је сме ион посетити.

ЕЈ