Plava gospođa

44 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

шта осећају и они би то изразили. Они би осетили моћ. Природа би им била потстрекач, а узбуђење које она даје било би само потстицање на рад, на стварање. Уметник је тада такмац природин, није само подражавалац, он је такође творац, И кад замислите да је уметник свестан, да уме сам своје дело оценити и радовати му се, излази на крају крајева да је уметник већи од природе која му даје инспирације — доврши сликар, смејући се весело и ругајући се самоме себи.

= =— Да, рече Олга озбиљно — али ја ипак више волим природу. Код уметника та свест одмах довлачи и мане; код њега има сујете и позирања и жеље да задиви,а природа је љупка и дивна као. као жена која не зна да је лепа.

— Покажи ми такву лепу жену која не зна да је лепа! — узвикну он, смејући се и гледајући плаву жену. — Чак и ружна мисли да је лепа, а лепа је још лешша од тога што зна да је лепа и што хоће да је лепа. Уосталом и жена је уметница; она се такмичи са природом и поправља је, она готово поново ствара себе.

(Он је говорио весело, ругајући се, чак мало се умиљавајући и тај тон му је давао неке благости

– изразу. Госпођа није хтела да се наљути; данас јој се допадао. Смешила се и чекала згоду да му се понуди да је слика. (Она је знала да он види да она на лице не меће ни прашак од пиринџа, нити

_ увија своју скупоцену косу; сва њена вештина била је у облачењу, а она је знала да он цени њен укус толико исто као и она сама. Упита га само:

— А ваша сестра2

=— Моја сестра, јесте, она је увек изузетак. Она би збиља могла бити лепа кад би хтела. Она је као слика без рама: има своју вредност иако јој се људи још не диве. Али, госпођо, моја сестра још и није жена; она је сувише млада.

Госпођа поцрвене.

= (О, њој је деветнаеста година. У тим годинама су девојке већ кокете ако то имају да буду.