Plava gospođa

ср [а

МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

= Да.

(Он ју је допратио кући. Изгледао је тужан и огорчен. А сам се чудио колико је срећан негде у дубини душе,

(Отада се опет променио. Бивало је дана кад би је дочекао радосно и захвално каода је хтео рећи: не могу да живим без тебе, допусти само да те гледам. (Он би јој то и казао само другим речима:

— Како можете устајати тако доцкан кад знате да вас чекам још од зоре2

— Девет сати није тако доцкан. Синоћ сам дуго седела.

— Шта сте радили

= Писала сам писма.

(Он би намах побледио, а она би додавала:

= Имам две рођаке, једну стару, а једну младу, које ме много воле и пошаљу ми по три писма док ја њима напишем једно. Причала сам им о мору.

— А њему нисте писали; — и он би је гледао испитивачки,

— Нисам. Како можете мислити да сад могу седети ноћу и писати њему 2 · __— Опростите.

— Рђави сте ви мушкарци.

— Је ли и ваш муж:

— Не, он ме никад не сумњичи да лажем.

— Причајте ми о вашим рођакама. Оне су свакако врло занимљиве. Ја већ унапред осећам симпатију према њима. Шта сте им писали7

она би му говорила све чега се сећала. Затим би ућутала. (Она је била тужна, а он весео.

— Не љутиш се7,.. — шапнуо би он његовим уснама.

= Мел

— Волишг% — питало би питање на његовим уснама.

— Да — одговарале су дубине у њеним очима.

А други пут би, иако су се у вече растали пријатељски, пришао хладан и туробан као на силу