Plava gospođa

ПЛАВА ГОСПОЂА 89

вори на болно ватрено питање; Он не зна ко је он, он не зна шта вреди. (Он би пропао без ње.

Тако је она мислила и гушила се маштама, Ах, са њим побећи у свет, у неки кут бескрајнога Париза, живети негде близу њега, не сметати му у раду, само бити ту кад он зажели, да дође к њој, да му да живота, среће, надахнућа.

То су били луди снови. Јава јој је говорила друго: требало је да иде кући. Муж јој је писао скоро свакога дана и звао је. Био је узнемирен њеним ћутањем и бринуо да није болесна. Можда је нешто и слутио. Она му је раније писала да је дошла симпатична (Олга са братом и да јој више. није нимало досадно. Зашто сад није одговарала на његова писма Није могла да га лаже, није још одлучила како ће му рећи истину, и било јој је страшно мучно да му напише досада сасвим обичне речи: драги Ђорђе.

Међутим осећала је да се према њему понаша неуљудно и то је притискало савест тежином која је била тежа од саме непажње. Да се заборави она је писала дуга љубавничка писма своме драгоме.

Био је крај септембра. Купатило је било још живо и пуно, море плаво и свеже, сунце сјајно и топло, али би понекад засвирао ветар који не обеБава добро, зашуштао би који крупан сув лист, падајући са висине у прашину, и на човека дошљака би пала нека хладна сенка која би доносила собом језиви осећај да и у овоме сунчаноме крају има јесени и да је лето лепо свуда, а да је зима ипак топлија код своје куће, у своме, макар и снежноме крају.

Млада жена је осећала самоћу од које се плашила. Пре она није била нимало страшивица. Сликар је ретко писао. Он ју је молио да му не замера, јер не уме да пише и јер су писма њему сувише мала утеха што нема ње поред себе. Да ли је то јесен на њу утицала2 Или кад је човек већ осетио срећу не може више бити миран без