Podgorac

(55 (55 (=

14 Подеораа,

гај 10. март 2000.

Народна тедицина

МОШЕ као лек

Село моје

ТУБАЦИ

У раном пролећном периоду пажњу треба посветити количини витамина и минерала у исхрани. У зимском перио– ду исхрана је углавном једнолична што проузрокује замор, поспаност, депресивност, а честа је и појава озбиљних обо– љења.

Најчешћа појава у зимском периоду је анемија која се јавља услед недостатка гвожђа проузрокована неправилном исхраном. Замор, лоша концентрација, хладноћа руку и ногу основни су симптоми ове болести и јављају се када ћелије организма не добијају довољно кисеоника. До анемије долази и услед помањкања хемоглобина, или услед мањка црвених крвних зрнаца у којима се хемоглобин налази и која га разносе кроз крвоток.

Гвожђе је неопходно за производњу хемоглобина и ако не добијете довољне количине овог минерала може се деси– ти да имате врло мали број црвених крвних зрнаца. До недостатка гвожђа може да дође услед хроничног губитка крви, помањкања гвожђа у исхрани, лоше апсорпције гвожђа у цревима или повећане потребе организма за овим минер– алом током трудноће. Најбољи природни извори гвожђа су посно месо, жуманце, џигерица, тамнозелено лиснато поврће, тамноцрвено поврће (цвекла, црвени купус) и интегралне житарице.

У раним пролећним данима, са почетком буђења природе, свој развој почиње и коровска биљка – коприва, која се првенствено користи као храна, а позната је и као наро– дни лек. Данас се у развијеним земљама троши на стотине вагона коприве за издвајање хлорофила који се користи за лечење тешких анемија. Коприву треба да користе и они који имају проблема са чиром, хемороидима, срчаним тегобама, за нормализацију крвног притиска. Користити је за исхрану деце, као додатак јелима, а препорука је да се даје и бебама у облику богатог чаја. Посебно треба давати бебама које се одгајају на крављем млеку, јер ово млеко не садржи гвожђе које је важно за здравље детета.

Коприву треба користити младу и брати здраво лишће по сувом времену, кад нема росе. У танком слоју лишће коприве сушити на промајном и сувом месту уз често окретање да би се сачувала боја. Никада не брати коприву поред пута.

Поред чаја, сирупа и сока од коприве можемо направи-– ти лосион за косу који побољшава њен раст и спречава опадање.

Рецепт: 100гр. корена коприве потопити у 1 л. комове ракије и оставити 8 дана изложено сунцу. Профилтрирати и сипати у чисту флашу. Додати неколико капи рицинусовог уља и мало колоњске воде. Овако припремљеним тоником масирати корен косе сваки други дан.

Нада МИЛОВАНОВИЋ

Скупштина општине Осечина

«Сам же ама «4 пи ваш е бсецшшта

Од Кекића моста на реци Пецка, где је граница Бастава, почиње село Гуњаци, које просторно заузима централни део територије општине Осечина. Према званичним подацима село има 1.503 становника, који живе у 374 домаћинства, од чега су 365 пољопривредна.

Гуњаци су једно од највећих села у општини. Простире се од Бастава до Соколских планина, где се налази имовина многих Гуњачана. Ту су њихове колибе где проводе летње дане у пољопривредним радовима и у узгоју стоке, као и попречно од Марковића абрана све до Шљивовачке реке Простор заиста огроман, а село економски јако. Јако, јер на нешто бољи и савременији начин гаји малину, шљиву, а једно је од најјачих по (5 Л8ЈУ стоке. Према статистичким подацима село има око 800 грла крупне стоке, а климатски услови су веома повољни за узгој крмног биља и исхрану стоке. Баве се Гуњачани и ратарством и у укупној производ– њи се постижу солидни резултати.

Село је распоређено у, неколико засеока. Највећи су Доња Кокорава, Тодорићи, Урошевићи, Симићи и Ђорђићи а нешто мањи Гајићи, Јанковићи, Арсеновићи... асфалтни пут поред реке Пецке, од Кекића моста па све до Царине, односно до самог улаза у Пецку.Са овог пута иде пут кроз Доњу Кокораву и излази Марковића Забрану, одакле око Гуњака иде и стари пут за Весиће.

Из центра села иде пут за Тодориће а одмах преко реке Пецке се одваја за Урошевиће, и сада нови пут за Гајиће. Гајићи су муке мучили идући у свој засеок путем који је прелазио Пецку, а на том правцу није било моста па се више пута преко реке није могло прећи. Сада и они имају стални пут.

Кроз село иде

Гуњачани су, нарочито Тодорићи и Урошевићи, Бојичићи и Ранковићи, били активни на изградњи моста на Пецкој преко које су стално прелазили, а када стигне већа вода морали су да чекају или да са тракторима и запрегама прелазе преко набујале воде. Сакупили су средства и урадили мост за понос целог села.

Из центра села иде пут у Арсеновиће, други правац иде у Ђорђиће, а трећи у један део Симића.. Са Потока иде пут уз Симиће и њиме се може доћи до засеока Петрц.

Од Пресада кроз део села иде пут за Рожањ, који код Петрине стене пролази пашњацима на којима Гуњачани гаје стоку, а од Петрине стене је урађен и сеоски водовод којим је било предвиђено напајање водом већег броја домаћинста– ва. Било је доста проблема око издржавања водовода, начина коришћења воде.

Гуњачани имају доста механизације и добри су произвођачи, а надасве воле Земљорадничку задругу "Пецка", којој су верни у продаји својих производа.

Центар села помало личи на насеље типа варошице. Поред школе, Задружног дома, продавнице и кафане, ту је још неколико приватних радионица, а започета је и градња Дома културе. Дом је започет када су економске прилике биле боље, а када ће се завршити зависи од побољшања економске ситуације и могућности мештана.

Месна канцеларија је смештена у Задружном дому, у центру села, али у неусловној просторији. Поред других питања које треба решавати у селу, и за село, остаје и питање услова за рад Месне канцеларије.

Гуњаци О) село са бројним фамилијама од којих су веће: Марковићи, Весићи, Бељићи, Тодорићи, Бојичићи, Гајићи, Ђорђићи, Симићи и Урошевићи, а нешто мање су: Петровићи, Павловићи, Јовановићи, Младеновићи, Ранковићи, Јанковићи, Арсеновићи, Маринковићи и други.

Гуњачани су веома радан и весео народ. Воле своје село и радо се из градова враћају у њега. Неки су отишли у друга, места као што сада има више Арсеновића на страни него што их има у Гуњацима. Сви који су отишли оставили су део своје имовине и увек се враћају да виде шта се у селу ради и чују шта се догађа.

Сељани славе Никољдан, Алимпије и Јовањдан, а неко– лико Домани лава слави и друге славе. Преслављају се Друге Тројице, Спасовдан, Јовани и Николаји.

Црква је у Пецкој. По неким сазнањима

| Симићима је постојала Црква па се и данас то место зове

рквина.

Обрад ПАВЛОВИЋ