Podgorac
8 Подгорац, Потормчић 10. март 2000. – А е о] = За награду
(СРИГЕРСТВО
Пиза 1656)
КЊИГА МИ ЈЕ ПОМОГЛА
“Ко ради тај и греши" каже наша пословица. И ја сам грешио, ал' ме је једна грешка највише пекла.
Тог недељног јутра све је било мирно и тихо. Сунце је бацало зраке на моје двориште, а гранчице топола испод моје куће врцкале су се на ветру.
Негде око 9 сати дође мој друг Влада. Одлучили смо да играмо шах. Он је страствен играч ове древне игре.
Затим смо играли фудбал. Шутирао ми је пенале и после сваког примљеног гола смејао ми се.Шалио се на мој рачун, и то не баш лепим шалама. После једне такве шале мени се сунце помрачи. Он крете с лоптом према голу, а ја се бацих и намерно га ударих у ногу. Он јаукну и паде. У мени је, најпре било неко победничко осећање, али убрзо се у душу угнезди потиштеност. ришао сам му, али не хтедох да га погледам у очи. Јер ако бих га погледао у очи, то би за њега значило да, поред онога што сам урадио, имам још и храбрости да га погледам.
Погледах му ногу. Већ се била појавила модрица. Помогох му да устане.
Поново смо играли шах. Али, стално сам гледао у фигуре, никако нисам смео да погледам
његово лице. Некако сам био нерасположен и од шест партија добио сам само ЈАДНИ
ад смо завршили партије, он крену кући. На вратима га зауставих, пружих му руку и рекох: "Извини, Владо, погрешио сам. Нисам смео тако да поступим. Хоћеш ли ми опростити2". “Не брини", рече он, “ја се нисам наљутио. Па и ја сам делимично крив, зар
Једна гладна и промрзла птица
Напољу је дан, са сне– гом који непрестано пада. Куће, ливаде и шуме умотане су у бели покривач.
Седела сам у кући и гледала цртане филмове. Одједном сам чула уплашена цвркутања птица на мом прозору. То је место где смо брат и ја свако јутро из– носили мрвице хлеба и нудили прозеблим птицама. Скочила сам до прозора и угледала врапца који лежи и јато угих узнемирених птица. Унела сам га у кућу и ставила у кутију поред пећи. Брзо је оживео. Брат и ја смо га помазили и пустили. Био је веома уплашен.
Пратили смо га погледом. Одлетео је весео у снег. Сигурна сам да је сутрадан дошао први на мој прозор.
Ту сам га чекала ја и мрвице хлеба.
Марија МАРКОВИЋ ![ разред
не2 Сваком је то могло да се деси. Људски је грешити."
Испратих га. Био сам весео зато што ми је опростио одмах, а неко не би ни за сто година.
Ако је другарство право и искрено, онда то тако бива.
Жељко БОГОСАВЉЕВИЋ
Међу основцима нижих разреда
БИСЕРИ СА ЧАСА
Какав је положај наше земље
у свету2 _ „Положај
округао.
наше земље је Зорица Б.
Која је јединица за мерење времена мања од сата2
“ Од сата је мањи будилник. илан Ј
Где се улива Колубара2 „Колубара се улива у ваљевске планине. Владан К.
Каква вода је текла после кише | „После кише текла је мокра вода. Ненад П.
Шта би волео да постанеш кад одрастеш2 „Ја Оих волео да постанем
1
1 1 (Ја храним свиње сеном! ! арко !
5 1
Корист од живине је млеко. __Бања км“ |
)
1
'
1
1
1
1
1
Веверица живи у дупљи, и то се зове подрум.
Ненад Ж. шверцер. Мо Марко П. Каква је по значењу реченица:
– У Теслином родном крају
зими има увек много снега“ „Зимска. — кратко је
одговорио Миломир Р.
Ког Беда је реч курјак7 „Па ког би другог био него животињског. Марко С.
Шта си ти твојим родитељи– ма, Марина2 „Син – одговори она. Марина М.
Код зубара: – Да извадимо овај неваљали зубић> „Нека докторе, извадићу га ја концем код куће. Стеван С.
Које птице човек гаји у кући2 „Мачке. Ивана Ј.
Шта је лепо понашање2 У Док једемо нож држимо у фиоци. Томо Н.
Чему шпорет=
“Да мама у њему држи хлеб.
служи електрични
Марко М.
Забележио учитељ Јоца
Док читамо добре писце, пред нама се дешавају чуда. Свака прочитана књига увек је неко ново сазнање о животу и нови путоказ у будућност. Нека књижевна дела носе огромну снагу тако да могу из корена изменити ставове људи. А то и јесте оснсвни циљ књиге, песме или неке друге писане творевине: да укаже на учињене или могуће грешке, да оплемени мисао људи и да све грешнике врати на прави пут. У књигама је приказана борба живота и смрти у којо се победник обично зна, али неизвесност лебди у ваздуху током читања целе књиге и то је оно што читаоца држи заинтересованог и напетог. Главне личности су у оваквим делима приказане као прави јунаци и служе као узор.
Рене Гијо је борбу дечака Фолка за љубав дивљег коња описао у роману Бела Грива. Он пише о дечаку Фолку који живи са дедом и покушава да преброди све препреке да би остао са својим љубимцем Белом Гривом.
Роман је пун емоција, од прве до последње стране. Садржај је заснован на међусобном односу дечака и дивљег коња, њиховој неуништивој љубави и нераскидивом пријатељству. Дечак Фолко воли слободу, неће да буде рибар већ гардијан. Дечак је својом упорношћу и љубављу освојио Белу Гриву.
Прича је танана: срели су се и заволели дечак Фалко и бело ждребе. Развило се међу њима неко чудно осећање љубави, страха и поверења. Организована је бесомучна хајка. Требало је савладати ждрепца, а то ником није полазило за руком, сем Фолку. Фолко је трчао у сусрет коњу. Бежећи испред потере, стигао је до обале велике реке. И запливаше. Матица је била страшна. Одвукла их је далеко од обале, од прогонитеља у којима се, врло касно пробудила грижа савести. Дозивали су дечака, молили да се врате, али било је касно. Људи су гледали у белу мрљу: Белу Гриву и Фолка приљубљеног уз њен врат. А затим је и те мрље нестало. Ишао је Фолко лагано, као у сну, са својим пријатељем Белом Гривом, која га никад више неће напустити.
Књига ми је помогла да сазнам колико један човек може бити добар пријатељ и да, што више упознајеш људе, више волиш животиње. Понекад и животиња може бити тако добар друг и пријатељ.
Ружица ЈАКОВЉЕВИЋ
Сђешлана
КОСТАДИНОВИБ
Пе