Podunavka Beograd
0
Ж 3.
У С у б о т у 16. Н н у а р 1 л.
1853.
РАДОСТБ РАДОСТ1И.
Зашто оунце свое лмбке зраке Надт. Топо јомћ данасв указув, Што л' Србину оно сне лепо У средљ змие кадЂ му н!е време ? И Опленацт. што се узвв^шуе, У светину што се дичн своме, КадЂ е тама н^ћга обузела Одђ када му неста КАРА ђОРђА? Што се Косиаи указуе гордо, Зашто ли се на наст. осмеуе У средЂ ЗБ1ме кадљ му ше време ? Лсеница, брза вода ладна Зашто ледомт. ше покривена У средт. ЗБме по светомт. Јовану ? Што се брда данаст. узвнкук> ? Што се накитЂ по долина шири Одђ дечнца н лепБ1 снашица Место ина н дебела снега У сред -Б ЗБ1ме кадт, му ше време? Ни су оно лгобкогЂ сунца ЗраЦБ! Што се данасЂ издђ Тополомђ шире, ВећЂ се оно с!н лице сиино Великога Срба добротвора, Мила СБша ђОРђА ПЕТРОВИћА АЛЕКСАНДРА данасЂ СрбомЂ Книза. То Тополу ето обаснва, То Србину лице разведрава, Одђ тиранства то га нзбавлнва, То га тћши, то га ободрава, То га храни, то га одђ зла брани, Па и ЗБ1му летомЂ причиннва ! Што с' ОпленацЂ гордо узвмшуе, У светилу што се дичи своме, И што скида тавиило са лица.
Онђ е орла опетЂ угледао И истннна браннтелн свога, У радости онђ се обновлава, Срб'«1а славу опетЂ предсказуе ! ЈПто се Космаи гордо указуе % И на насЂ се лепо осмеуе, То е внла паре растурила, Око н+.га сумракЂ разчистила, И облаке данасЂ уазагнала, Да онђ вндн свога Господара, Светла СБша да поздрави дично, Што немого отцу учнннти, СБшу мора да прикланн главу ; Незна Космаи непогоду зБШну, И зб1ми се онђ разведрит' мора КадЂ сбшђ ђОРђА н^му с' приближава ! Зашто ше ледомЂ покрнвена Лсеница брза вода ладна У средЂ ЗБше по светомЂ Товану, То су виле ранно пораниле, У средЂ ЗБше лето начиниле, У Тополи дочекЂ поправнле, Нсеницу лепо очистиле, Да вапое кон^ћ и гонаке ! А брдине што се узвикуго, Оно ти се КАРА ђОРђА слуге И в0иннцб1 по изборЂ дел1е ДанасЂ седомЂ накнћени главомЂ Довикуго и сђ брда одзивлш, На радостћ се опетЂ дозивлшго! По долина накитЂ што се шири Одђ дечица и лепБ1 снашица Место шш н дебела снега У средЂ з&ше кадЂ му ше време, Оно тн е данасЂ поврвило,' Изђ далека пола накитило, Старо, младо, ако и ненко ВезЂ разлике рода и година, Све то игми а Тополи езди,