Podunavka Beograd

•№ 9.

У Суботу 27. Февруар1Л.

18«3

ОДГОВОРЂ Господину Евген!го 1оанновићу на питанл поради нћки назначенм као неразумителнБ1 мЂста' изђ стихотворенЈа Мушицковм, у Ч. 4. Народнога Листа.

РомулЂ и ЛиберЂ отацЋ, и са Касторомт. Поллукст. Тужише горко, што за заслуге свое иаклоностћ Жуђвну искусили нису. Оиаи , што Идру надвлада Страшиу, и лвна чудовишта срећнммљ покори трудомЂ, Познаде, да е укротити наипосле наитеже завиетБ. МунБомЋ врт. св010мт» пали, кои с' надт. наукам' в&1си, За собомт. нви оставивт.: по смртн ће лгоблћнт. бћ!т' ИСТБ1И. 'о Р А Ц I И. У Народномт. Листу Ч. 4. проговорт е Г. Ев. Гоанновићв нешто о Мушицковммв стихотворен1ама. Онв МушицкогБ истина именуе наиболвимЂ иашимт. стихотворцемљ, али опетт> мане му налази, наводећи да будући се дћла н1,гова као классическа поез1а младегки школскои у Сербш предаго и толкуго, неће безполезно бмти, лшло зам>стати се за гдЋкол л&ста, коп су икму, а лгомсс б(,/,ти и друеилш невразумителна, изнснивши се, да о внутрен^ои вредноћи ние еовора. стихотворешл онакова, као глто су Мушицкова, кои на себи носе печатљ савршенства, кои изображаваго и издаго духЂ свога времена, и тако исторически шиве, и означа- ! вак) карактерЂ и д!.иства и отношеш'а лица'. и ;

вћка онога, у коме су постала, чимђ се праведно са производима Римскога великога стихотворца Орафл Флакка успоређуго, зактеваго зреле и способне, и нарочито са временомЂ и окрестностима, у коима е Поета јкивјо и раДЈО, добро познате читателћ, о томе нема сумнћ. Дакле е и умћстно, да се свакш онаи, коме су обстонтелства колико толико позната, постара по могућству притећи, како 6б1 оно, што е у себи савршено, заедно и за младши нараштаи и поздше потомство разумително, слћдователно у свои обширности полезно бмло. И ово се праведно одћ онм зактевати може, кои су са покоинммђ НоетомЂ у свези пр1ателвскогЂ сношен1н 6&1ЛИ. Ова е ммсао опредћлила и Г. Георгхн МушицкогЂ, те е кђ I. кнбизи , а и мене, те самв кђ II. кнбизи стихотворен1н Мушицковб1 додао нћка историческа примћчан1н, кон 6б1 кђ разумителности што припела, и младомЂ нараштаго трудЂ олакшала. Да ли е и Г. 1оанновићћ ту исту благу намћру предЂ очима имао, кадЂ е н1>ка м!.ста, као неразумителна навео ? — Л поне небм поммслити, а камо ли погодити могао, да бм ова наведена мћста и другима сђ манвомЂ преправностго, а камо ли Г. 1оанновићу, кои се доста лсно и за исправителн стихотворен1а Мушицковм издае неразумителна, бмла. СадЂ на пБ1тана: 1. Зашто у кнб. I. стр. 35. каже МушицкШ : „Са бћдствомЂ самогЂ могђ живота." Онде нестои „могђ зкивота", ио „са бћдСТВОМЂ самОГЂ свогђ живота." Ово „ свогђ" односи се на Живковића, коме говори, а не на