Podunavka Beograd

никђ , врЂ никогђ, нема кои бм за нћга што говорјо; — подаи му добарљ сав'ћтт>, ерт> овде у околини онђ нема пр1нтелн ; јј— добротвор- ( но га развеселиваи, ерт> они , кои бм га радо ј веселили , родителви нћгови , сестре, жена и ј дћца, сви далеко одђ нћга живе. Ко намЂ добарЂ стои, да и мм нећемо кадгодЂ судбомЂ праћени , морати у странимЂ землнма становати ? Нехвали се са сада- | нбимђ добрммЂ станћмЂ, прјатншмЂ бмвалиш- | темЂ, и мирномЂ землБОМЂ. Какву безбћдностб уживамо у дане страшнога рата , какво благостанћ у дане обштегЂ паданн ? МожешЂ ли осећати како бм срећанЂ бмо, кадЂ бш се на страни великодушнми какавЂ мужЂ тебе прихватт, можешЂ ли чувствовати како бм ти срце заиграло, кадЂ бв! чуо, како су ти смнови, ил' сродници гдигодђ у далБнћмЂ мћсту помоћљ, пр |нтелвство и утћху ИЗЂ руке когђ доброгЂ човека добмли ? — Зашто и тм небм у твоимђ околностима подобну радостБ другомЂ чинјо? Будимо дакле срдамни и услужни према иностранцу, коегЂ му драго станн и реда. И сирома треба наше благости и услуге, — да, 10шђ више него богатЂ. Помажимо иностранца негледећ'му на отачбину, на родЂ, ни на вћру, са савћтомЂ # и дћломђ, ако му е помоћБ наша потребита. Тврда е и жалостна постелл болестнику и у самои домовини; али опетЂ барЂ лн>безна рука лека пружа, и драги насЂ пр1нтелБи тћше. Ал' иностранацЂ лежи усамлћнЂ у постелби, нћму текЂ задушна рука пружа чашу сђ лекомЂ, — ахЂ! постела е нћму много тврђа и жалостшн. Ако смо у нашемЂ пребмвалишту и гонћни н гнћчени, опетЂ се нађе барЂ една душа, ј коп милосрдно сђ нама тугу дели , барт> едне , груди, на коима се сити наплакати можемо. — 1 Али несрећнми иностранацЂ, ко ће сђ нвиме I судбу му делити, ко ће нћга сажалћвати? ко ли тћшити ? Ахђ, кои бм могли, кои бм хтћли, далеко су одђ нћга землБомЂ и водомђ разставлћни ! — То му мм будимо на мћсто др1лтелн, сестара, браће, седм родитела. Онђ i

е тимђ несрећнш, што е удалћнЂ и оставлћнЂ; тимђ му е ближе евако мекано срце сродно. Даи , да оваи добрми и^користнми иностранацЂ , кои хоће да сђ нама заедно живи, кои хоће да нашу домовину и свошмђ учини, да оваи , велимЂ, у средини нашои нађе нову и болт отачбину ! Нема луђе гордости одђ оне, кон слабимт> духовима влада , и нћшто на то зида, што в дуже са свошмђ породицомЂ у каквои вароши жив1*о , и што право грађанства одђ дужегЂ времена ужива , него другш ко. Не на оно, што су предци наши бмли и што су они уживали , него на то, што смо сами добро и користно учинили, можемо што оснивати, ако хоћемо, да се међЂ паметна створена броимо. ИностранацЂ е нама раванЂ, чимђ услов1н изпуни , кон законЂ збогЂ нћговогЂ иаселћн1н у нашу"домовину прописуе. Онђ већЂ престае иностранацЂ бмти. Онђ већљ друге домовине немаосимЂнаше. Онђ дели, и сђ нама заедно иоси еднаке ивне терете; онђ се сђ нама заедно приближава Богу кодђ еднакогЂ олтара; нћговљ ће се прахЂ покраи нашегЂ предЂ обшт1В узкрсЂ раздремати. Уколико дакле више штогодђ смета миру и задоволБству иностранца, у толико е свеТ1н дужностБ свакогЂ поштеногЂ човека, да га закланн, да му горку тугу разблажуе. Тм му буди пр1нтелБ, ако га други ладно одб\мо ; тм му подаи пр !нтелћ , подаи му твое сродне, да не бм оставлћнЂ и преваренЂ у новои отачбини туж10. — Тм си дужностБ изпушо , ако нћга и нћгово добро осигурано видишђ. Но у свима обвезаностима, кое према иностранцима на себи имамо , нетреба да обазриви у владанго са непознатима пе будемо. Ако ћемо гимђ помоћи, невалл да све нБима слепо повћримо. Ако ћемо 10 савћтовати, то невалн да шмђ одма сво наше срце дамо. Негреба одма да нби ради старе пр^нтедћ оставимо и заборавимо , а себе у нову стрменБ пустимо.