Podunavka Beograd

истогх. двора име свов добмло, и овде е с 6 огћ красоте предћла више обштавао, него по другима дворовима кое гдћ , имагоћи по сата далеко у планини и купаоницу свого, при потоку едномЂ у камену пиже едне стћне издублћну , сђ кое вода сђ Фата и по у издублћнми каменћ пада , и кое се мћсто и данасЂ зове: Милошева банн. Купагоћи се едномт. Милошћ у тои банви, зашушти нћшто у листћу вншв нћга у нланини, на кое Милошљ презне, и ммслећи , да е каква зверв , узме стрелу, и пустивши е одт> прилике онамо , гд!> се шуштанћ чуло, примћти, да стрела ние бадава бачена. Изишавши доцнје изђ купатила зажели видити, шта е то бшло, што е устрелт, примћти на истомб мћсту крвг>, зато трагомв далћ пође, но препадне се, кадљ нађе човека устрел1>ногг>, кои е бежагоћи изнемого, и на оно мћсто пао , гдћ е садт> црква Манастмра Тумана. Милошђ иреврне овогђ мртвогг> човека, и позна у н]>му Пустмннка Зосима, кои е ту близу у пећнни еднои зовомои каменица жив10, прешавши у СербЈго изђ Синаиски Манастмра; чега ради и звали га у оно време „Преподобнми Зосимђ СинаистЂ", а и данасЂ се тако одђ Свештеника при отпусту цркве споминћ. Тако Милошђ , кадг> види уб1еногт> овог-б пустмннка , кога е народЂ за праведника држао, пршми себи то за гр1>хт>, и не само, што му великолћпну гробницу сазидати даде, него предузме ту и цркву начинити. Зидагоћи тако Милошђ цркву, пре него ће е сасвимђ довршити , стигне му писмо одђ Кнеза Лазара, да воиску купи, и на Косово пође задужбине чинити , бранећи Царство и землго одћ пропасти , „а ту мани задужбину" рекне му у писму. Милошђ доста жалостивт> пође, што не може цркву довршену видити; но кадг. се ратЋ несрећно оконча. и онђ на Косову погине, околнми народљ устане , те е доврши, и и за споменЂ Лазаревм речш „ту мани задужбину" назову МапастмрЋ ТуманЂ. НародЂ паг .-Ђ и данасЂ почитуе ту у гробницћ! лежећегЂ преподобногЂ Зосима , зато и келе, кадЂ оће о празднику у МанастмрЂ да иду: Аидемо светомђ Зосиму.

Примћтба. преданЈл и приче, коеуустима | народа живе. и кое се одђ оцева на потомке прено се , ако историчне достовћрности саврше| но и не могу имати, опетЂ су за свакога тммђ ви| ше занимиве, што оне образЂ народности на ј себи носе, и у оно време зачете, кадЂ е точ[ но описивапћ збмтности пренебрегнуто, наил Кпше Споменике прошастм времена представ1 лшо. Попечителство ИросвЈ.штенЈа желећи овакове Споменике сачувати, препоручило е Учителћма нормалнђ! школа у Сербш , да се постараго сваку причу о Кралћвима и Деспотама, ј о градовма и развалинама , о биткама и гонацмма, о коима народљ као паметодостоино приповћда, вћрно пописати, и нћму доставити. Сабране овако приче и сказске изда ће се повремено у иашои Подунавки, и мм ммслимо, да ће оваковми сбирЂ народнм прнповћднји не само ономђ, кои за поезчо чувства има, но и будућемЂ Историку СрбскомЂ м1о и добродошанЂ 6 б 1 ти, поклемЂ су извори за истор1ГО нашу и оиако плитки и сушни, а критично ће перо лако знати нБиову историчну истинитостб опредћлити. У осталомЂ тврдо е поставлћно, да се свака прича онако, као што е послата, изузимагоћи гдћкое поправке у слогу н штилу, читагоћемЂ свћту спртбшти. Овомђ приликомЂ не можемо пропустити, да све Срблћ, коима е цћна свога рода осимђ свега мила , кђ овомђ лћпомЂ предузетку учтиво не позовемо. ИекЂ изволи свак1и , кои прчлику има важнјн приповћданн о подобнммЂ предметима слушати, такова вћрно, и безЂ свои уметака , сђ описан1емЂ колико е могуће, истогђ мћста , о комђ се што приповћда, назначнти, и Попечителству Просвћштеша припослати ; а свакога ће се име сђ признашемЂ споменути, кои таково што спршбшти, кое ће вредио 6 б1ти, да печатано на свћтЂ изиђе.

ПРА ВИТЕЛСТВО ФРАНЦУЗКБ. (И:п. Балб1н) ... Правителство Французке е уставна и представна држава, осповано на карти, кого е Лго-