Podunavka Beograd

©

/ ш

Л? 15.

У Суботу 10. Априла

1853.

МИЛАНЂ И БОЛНА, (Баллада, одт. I. С. Поповвћа.) Вурно уи в!орт»-в'ћтар1., Тресакт« млати дубт. и растљ, Сву природу обузела Олуине прека страств; Модре дунавт. волне грува, Срећанг, кога домћ свои чува. СредЂ дунава на чамчићу Простире се тужнБш гласв: Помагаите, помагаите, Сустише нас -б лнјтбш час%. „Б ог-б нек' вамт. е у помоћи, Ту оу слабе друге моћи." Бурл бћсни, таласв лупа, СлабЂ се чамацт. превјл, ЧасБ се хукомт. у вб 1 сб врлн, Част. у бездну саб!а. И као бур-ћ силна влада Стра Милана пробада. Са чамца се дозмвђ чув, То в л4па Болна, Мезимица старе маике, Заручница Мнлана. „Ко ми мое спасе благо, Да ћу, што в нкму драго." Али свакогт, стра снебвша, Невћрант, е бурн друг!.; „Сама нек' 6 царска круна, Не дирну ти воде пруг-Б." Бћднвш Милант. чамацЋ слћди, Срдце мртво, лице бићди. Зарт. се небо затворило, Те милости кр!е зракт. ? Спаси, спаси вбппнл снло, Спаси драге образЋ драгБ. Тако Милан -б клечећ' виче, Ал' се поиоћБ не приииче.

Бурн б^ћсни, таласБ лупа, Слабљ сс чамацБ раздире, Крчи, пуца, губи с", тоне, Ǟ†га воде прождире. Врт, ЛШТИТБ1 р4ке волна Трза с' драга садљ неволБна. А Милана мртво срце МртвммЂ страомЋ цћпа се; ТугомЋ свладанЂ међ' валове, Међ' свирћпе баца се. О лгобови, твојои власти Шта су силе опасностиЈ Не бои ми се заручнице, Л самБ твон обрана; Тако вћтарт. по воздуху Сее р-ћчи Милана. Бурн, пропастБ, волне сила Ужасомт. га окружила, О таласи , траго лгота, Та и вбј се грлите, Не пречите брдомт. пута, Драга драгои пустите; И достиже Милант. драгу, ЛгобовБ нћму дае снагу. Журно бори с' са олуЈом -б, Са таласа гн-ћвомт. свудтћ, Она птицом-б 6 бј постала, Да одлакша драгом -Б труд -Б. Ал' нздала руку моћБ, НИКО ЖИВБ1И у ПОМОћБ, Бури бћсни, в-ћтарт. риче, ВишрЋ -таласБ размеће; бдаНЋ пћни, другш цб1чи, Трећ1и сб хукомЋ долеће, 1оште дунав -Б бур!ом -Б сева, Ал' лгобовца више нема.