Podunavka Beograd

№ 19.

У Суботу 8. Мал

1 о & е.

0 ЛИЦУ И ДУХУ К1РДНРН (Одривавт. изт. Оџаи.ив .Чубаноне 1840. г.*) П О П Ђ В Ђ.

Враћо Серби сћ кран до на кран свћта, Роде драпи сљ првогк. до последнн, Од-б искона до у зав+.чје, Тко текЂ збори Н)г-СлавЋ нарћчје, Подћ названћиЂ обштииљ РАЗСШНА, Ам' у натЉчЂ МБ1 сви побрзаимо, Све Неманћ, и сви Доброслави, И сви самш силешпи Душани, Сви предЂ лице Серба КАРАђОРђА, Господара ка' и Сербска цара, Богомђ самим -б за тронЋ помазана, ПредЂ нћимт, самимЋ ничице падаимо, По божеству н4му с' поклаппимо !. .! ? Богу и нам' само е жшпо, ДухЋ и зјивотћ Серба 1' пробуд!о, Поражао сретно и гоначки Разноотручне Сербска рода враге, Та надсилго затро в и траге, СербскЈи гусал* испунјо слутнћ, досит1н видомђ пл16н10, Доситја себи прилгобјо; ПакЂ е волбио , премљ не драговолБно (6рЂ е смртно, ал' тек' иа часЂ болБно) Себ' и свога жертвовао свега, Сву СрбЈго, и сву задужбину, Сву слободу, и сву нову правду, Отечества СрбствомЂ спасенога, А нбимђ истнкђ ослобођенога,

(* Подч> назвапЉмт. Оџаклта Зубанова имадемт. у послу едно епическо твореше, кое саив почео у Београдскомт. граду, кадт. самб одђ свош у днородца бЈжати и спасешн тражитн морао, и нашао.

Но своћму брату мнлгвму, Милјему што стћснћнн^ему О дђ свецћле Европеиства снле, Нег' и Србстпо и то чрезЂ варварство; ЧестБ од*ржо 1' Србскога ииена, Чимђ е помоћБ Срба-брату дао, Каквои с' онда ни одкуд' ненада, А нуждна му ка' и гладну м рвка, Ка' грћшнику л' капца Лазарева, ПремЂ е завиств осуђала правду, Ко' ев' овда, и млого штокада —. КАРАђОРђА !' образЂ истоветнБ1и Међ' двоицомђ , међ' единственниц'ма, Међ' ФранклнномЂ, и међ' Досит1емЂ У Зубана диваои Оџаклш; Ј/ ) Ал' Серб-вожде, и Срб-Самодржче, Хошђ ни међ' нбим' славомЂ Н1в друг1и, Себ' е паче раванЂ единоме, У нћгову кругу и времену, Шђ ш.им' се нитко поредит' неможе ! . . СамЂ БонанартЂ чудћс КАРАђОРђУ, 1ошђ за побудЂ и за примћрЂ живлбш, О дђ свакога, дотле посталога, Француз'ма га, тад' наиболБОи воисцб! СобомЂ дав'о, собом -б напоминБО,

(9

(* Зубана Лазе Оџаклш есте, ко жели »сно знати,. соба, у ко1ои е на мћсто Фуруне огадиште, на коме се ватра ложи и гледа у истои соби, а у.наоколо по турски простртт. е днваант. (с&дннца), на коме се сћди угодно; ту се у вече обнчно скуплало друдаство лгобитела Србске п^ван1в, и ту им1> е истбш Зубант. узт. гусле, као ученнћш Србиит., прввш засвирао народски, но и запћвао е узт. нј « Кралћвића Марка, Кара^орђа уздигт. на Да\1е, како и сам1н пћвунт. и Омирт. Србск1н Фидцпт. Вишнћићв. То мн е дало поводђ и подстрект. истоименноме сочивенш), у коме и опнсуемт. ту Оџаклш нанпре, у К010н о зиду међу неколнка облнка редомт. стоџ онако исто, како е овдн напоменћнт., и самога Карађорђа обликЂ. Иста се Зубанова оџак.нл у Крагуевцу 10шт> за Кндза Мнлоша одпочела, пакћ у Београдт. прем1.штена и ту довршена, те н зато измолована. —