Podunavka Beograd

100

пратилн до Вилланћва сирЂ Аилира. Кадт^ бн поредљ страже какове прошао , воиници су пр^зентирали, а тамбури ударали парадну попуТницу (маршв). Ово су били последнБи знаци чести , коб е ра^б|бна велика воиска одлазећемљ ћесару своме одавала. Кадљ посланици, кои су истомљ по одлазку НаполеоновомЂ извћст1н своимћ узаимиимт> предпоставл1зницима послали бшли , Неверсљ оставишеј, народЂ 1и е иззвиждао и нагрдш. Посланици савезника извћстише се о свему, што се збмло, и спакш данЂ своимђ дворовима обнвлБиваху све догађае, све примћчана достоине случае. До сада е НаполеонЂ свуда добро примлћнЂ бмвао. И сами жителви Неверса, кои су већЂ бћле зиаке ратногЂ противлћнн за шеширЂ позадевали бмли, скинули су исте, докђ се онђ међу нвима бавјо. Али већЂ у Мулену показао се цару непрЈнтелвскш духЂ. Изђ саобштенл , коа су посланици савезника изђ јожнн покраина примили бмли , увидише они, да е роилизамЂ ћесаревину одонудЂ већЂ изагнао, и да е одважнми духЂ проти†Наполеона побуђенЂ; они дакле опасностЂ свого усугубити морадоше , да, сходно добмвенммЂ заповЉстима, НаполеонЂ безбћдно до мћста дође , гди ће у лађу сћсти, па да на острово Елбу отиде. ЗадатакЂ оваи све шмђ 6 теж ^и бмвао. НаполеонЂ дође у МуленЂ сђ сднммђ ешкадрономЂ киразира. Близу вароши натераше ови конаници неке лгоде, кои се на коли према нвима возише, да бћле знаке ратногЂ противлћнн скину. КрозЂ варошБ врло брзо прођу. У вече стигну у Роанну, а сутра далћ се крену. У Тарари, гди у Суботу 23 Апр. стигоше и конћ измћнуше, НаполеонЂ е сђ више особа, кое сђ дубокимЂ почитан1емЂ око нћговм кола скупише се, говорш као монархЂ и сђ владћтелскимЂ погледомЂ. Онђ ш е ПБ1тао: како трговина иде , и ели збогЂ рата ако пада? КадЂ е одлазш нћке особевикаху: „жив10 царЂ!" СадЂ га више иитко одђ воиника прат!0 иие, У СалванБи , последнБОи мезулани преДЂ ВЈаномЂ, задржао се вечерати« Посла-

ници мало дуже при столу заостану ; Наполеонђ , по обнчаго своме , дуго се сђ еденћмЂ незабавлати, пр^е устане, и отиде путемЂ, кои у Лшнђ води, шетати се. Небо бмнше чисто и пуно звћзда ; онђ сматраше воиску овн небеснн тћлеса и изгуби се у хилнду сиивани. У средЂ тога опази мћстногЂ свештеника гди се приближава. НаполеонЂ ускори свое кораке, ступи предЂ свештеника и запнта га : да ли е обштина одђ рата много страдала? СвештеникЂ одговори му: „6 стб , господине, мн смо ммого страдали!" НаполеонЂ сђ овогђ предмета окрене се на забаву, и показугоћи свештенику на небу звћзде запнта га: „Господине свештениче, некадЂ самБ л све ове звћзде знао, али самБ јимђ садЂ имена сзсвимђ заборав10." Покаже на едну , и запнта сввштеника: „Како вн зовете ову, коа овди доле тако лсно свћтли? " Простни свештеникЂ неразумћваше суевћрна сниванл, кон су Наполеона занела бнла, и извиннваше се, да у Астроном1и ние вћштЂ, на што га царЂ пр1ателвски поздрави и у крчму се врати. Сви се попну садЂ на кола, и путовали су цћлу ноћБ. Око 11 сатји бнли су у Л1ону ; изђ предосторожности конби нису у вароши у мезулане мћннни ; брзо пређу преко моста одђ ла Гуилотћра на лћву обалу Роне, па препрегну конћ у предграђу овогђ имена кодђ Мадалене. Нћки лгоди, кои Наполеона спазише, викали суг „Живш царЂ!" Л10нск1и иародЂ бно е Наполеону сасвимЂ наклонћнЂ и оданЂ , ерЂ е онђ варОП1Б ту изђ сиротинћ , у кого е го револуЦ1н бацила бнла , подигао, и до цвћтагоћегЂ стани довео. Изђ Лшна обрштарЂ КампбеллЂ отиде иапредЂ, да внди, налази ли се кол Енглезка воена лађа у Марсилго или Тулону. У првои вароши нађе лађу 1/т1г^р1(1е (неустрашимни) подђ заповћсћу капетана Узера, коме онђ налоге ЕнглезкогЂ министра Кастелреага каже, на што оваи одма у ФрегосЂ одплови. (Дал1; сл&дув.)

ОБЗИРЂ НА ПРОШЛОСТБ. 5 К)н1Л 1348 КарлЂ II/". поклони Аустршскомђ Херцогу РудолФу Херцеговлну Аустрда.