Podunavka Beograd

127

УчрадникЂ е, као што самв и уверент., Милоса†СлободинЂ, 8 ) и тако ћу н н1>гове стјхове: Наду болг>и времена, 9 ) узвмгљ и 1шрго\ т 18а1а, мало претрести и показати, да ту има онм погрешака, кое се онг> у моимђ стјховима пеуко паћи трудш. При „Нади болви времепа" првми цветЂ „взиграите" 10 ) изђ т_уђе е баште безт> нужде, и тако противљ осиовоположен^л Г. Учредника узегЂ. Та Срблви и учени, и прости говоре : играти, а не взиграти, и тако одђ Србал«, коима Г. УчредникЂ пнше, разуму ту речв , осимђ свештеника , нви 40. до 50. лица. Срблћи учени у Срб1и морали су негодовати , што имђ се туђимЂ пареч1емЂ весело нбшво дћло без-Б нужде именуе , пакђ збогљ тога валвда за лгобовв Учредникове Оде нису ни играли, а СрблБи прости ммслећи, да имђ се какавх- особитми родЂ играна препоручуе, нису взиграли, него су различита кола играли. Шта е пр1лт1пе за уво „взиграите," или „играите ? " Ако су „Надз" ове речи : треититће, свргосте, вратсте, за уво прјнтне, онда у Србскомђ езмку и нема за уво непрГитпм речш, 1 ) Свакоико л процесЂ добмам-ћ; мрзи ме сако, да правимћ дилемму. Орввш е ст!хђ ове Оде по ХорацГп 12 ) 37. Оди кнвиге I.; ерЂ тамо стои у првои стрОФИ : 8) Нара васЂ Г, Зах. ув&решв ваше. У. 9) Оваи в еподонт. шон, ал' тамо вема подпнсаногт. „Милосава С лобод ина." У. 10) Г. Зах. замБра ми, што самв „цветљ нзт. туђе баште безт> нужде" узео, т. в. Славенеку р-кчв у СрбскомЂ слогу употребш. На то прни-ћтити имамт., да е мене нарочнто размЉрт. принудјо употребитп р&чБ „взнграите." Н самв требао да кажемЂ оно, што Н&мци веле „001" Јгеиће ђбрГеИ 0 Л Ђ радости свакати—- ", а пе , како Г. За*. иб1сли, „{аПЈеп — нгратн — ". То би сђ едномт. р];чи иогао казати „узигранте се"(?)(као што в „узпалнти се"): по будући да р&чБ ова има два слога внше, исго што е менн потребно бмло, зато самБ морао узетн Руско, нли бол& црнвено-славснско „взигранте." У. 11) Г. Зах. знатћс, шта благогласЈв у р&чиа карактеризвра, и шта е с^обода поетична ! У. 12) Те стр!)ле неранс ! Драго мн е особнто, што Г. Зах. мени тако великш виртуст. приписуе, да сзмб зпао ндее од-б Хорац'ш позаимнти, и у свош ш од&ћу обући, а тако б ^ ј Ш то н красио, да се и пезна, да су позаимл4не. Ме!>у тимт. изповЈздамг., да на Хорацш у оно доба, кадк ту п&сну писа, ни мб 1 сл 1 о нисамБ, врт. опа нив оригинална, пего в подра;канш вдне Словенске: што самБ а у рукопису назиачш, но тадашпа редакц!« овб ! лнстова то в случаино изоставнла. — Што дал& Г. Зах- о „узвику" и „иипровизату," т. е. о п&снама Г. Мнлосава Слободина, говори, мене се ни нанмавЉ нетиче: зато иншта о томе и вепрни&чавалт,. У.

Сздђ треба пнти, са ногомђ лаганомЂ Землх .иЈцу бити : садЂ СалЈаримма Богова асталЂ украшават' блама, браћо, е време добро. У узвику, печатаномЂ у 24. брош Подунавке, речи : „Отачства и днвми" нису Србске. Красно бм се казало : дива свинн, диво нре ! О неблегоглас1ГО „отачства" ко ће посумнати ? — Ше лепо Г. У чредниче, Срблћ у гробу оставла-ги, а вм сте ш оставили говорећи: „Живн СрбинЂ, 10ште јкизи, А ко ммслн, да не жнви, Иека зна, да у таи часЂ О нђ изђ гроба диже гласљ." У 1шрг0У18аШ са два V вели Г. УчредникЂ: „1 оштђ Србјл ше пала, Докђ мм стоимо." Мени се чини, да ше ово за Србпо наиболћ речено. Н бм се израз^о, да Срб^л неће пропасти, догодђ е Србалн , као што самв се за Карађорђево племе и израз !о; а овако нуждно Г. Учредника пмтати , игта онђ као Поета Србш прориче , кздђ мм , саданви Срблбн одрастни , помремо. Тешко ми е и то, што е Србскои песми, певанои Карађорђу и Светломе Кннзу Александру надписао Лативску, чја ли е, реч& : „1шргоУ18а1а." Л , вере ми, у Срб1'и баремч-., Карађорђу и другимЂ заслужнммЂ Србима не бм Латински певао, много манћ речБ страну за наименоваше мое Србске песме унотребш безг. велике пужде. Ово е нзражегне изђ Хорватске песме : 1оштђ Хорватска те пала, Докђ мм живимо. Оволико засадЂ о ст|'хотворешлма Г. Учредннка. — ПреводЂ е Учреднико†о одлазку Наполеона у Елбу, н Правателство у Белпннскон , коме бм преводу , чини ми се, много замерити могао, кздђ бм имао кнвиге, изђ кон Г. УчредникЂ преводи ; алЂ кадЂ немогу млого, л се и са овммђ малммЂ задоволавамЂ оглашавагоћи, да е рђаво преведено: „ Тммђ задоволлвагоћи се , да му рекне г Иди, н ништа одђ тебе незахтћвамЂ! па попие се у кола^