Podunavka Beograd

ТЗб

ласке свпо времена и народа и шта су мудраци у седои прошлосги ммслили и учили саобштава она познбшђ потомцмма. Садв могу ови наставити , где су нглови предци стали, и могу напредовати до иеопредКлКногг. степена савршенства. (Продуженјв слј;дув.)

ПРАВИТЕЛСТВО У ШПАНБОЛСКОИ. (Конацт..) Оваи одђ сила, ное су некада проти†Француза скопчане бмле, признатми устав г б, као такођерЂ и кортезе кралБ Фердинандв VII укине, кадљ се г. 1814 опетв на престолЂ попе и ШпанБОлљска на ново подт. неограничену властг, дође. Али год. 1820 побуни се воиска на острову Леону у име устава одљ г. 1812; кралћ бм присилћнЂ пристати на државнни документљ кортеза , кои на ново сазваии буду , докђ г. 1823 херцогЂ Ангуламск1и са ФранцузкомЋ воискомђ ово ново државно устроенЈе непоруши и старо опетЂ неповрати, Будући е ФердинаидЂ за наслћдницу имао само единицу кћерБ 1* оштђ младогЂ и врло нћжногђ возраста, г. 1832 укине СалистЈ1и законђ, што су га Борбони у Шпанволску донели. Нћго†братЂ, ИнФантЂ Донђ КарлосЂ; авно протестираше проти†овога повређенз уведенћ! у ШпанЂолскои права престолонаслћД1л. Пошто кралћ слћдугоће године умре, то кралвица Христина , кого е онђ за свого савладарку узео и нђоизи владу предао бшо, счепа узду правлћпш у име недорасле кћери свое, ИиФантке Марје Исабелле Луизе , кои е г. 1833 подђ именомЂ Исабелла II. на престолђ ступила. Нго све покраине среднћ и гожне ШпанБОлске припознаду , али покраине Бискан и Наварра прогласе Дона Карлоса за крала , сђ томђ мбјсли , да свое старе привилепе сачуваго, о коима знале су, да ће 1и правителство , кое е тамо тегкило, да све старе обмчае уклоии, уништити. Донђ КарлосЂ, до 6 б 1 вши већу частв овм покраина ва свого страну, доказивао е сђ оружћмЂ у руцн до г. 1839 свон права иа престолЂ, али ове го-

дине побћдоносна оружн кралвице присиле га оставити Шпанволску Г. 1834 кралвица владћтелБка даде Шпанволцима новђ уставЂ, кои се подђ именомЂ кралћвскји штатутЂ (еб1а1и1о геа!) познатЂ учишо, и тако кортези укажу се опетЂ подђ новомђ ФормомЂ. Они су на две камере (е§1атеп108) раздћлћни бмли, прва се звала камера великаша, саставлћна изђ прелата и великаша ШпанБолски, кои уживаго привилег1е наслћдјн, и изђ грађана, кое е круна за такове наименовала докђ живе; друга , камера прокурадора названа, састанла се изђ грађана по провинц1нлнимЂ гонтама наименованм на три године , а овн гонта членове избирале су срезке гонте , саставлћне изђ обштииа (ауип1агтеп1о). Само друга камера имала е право , одобравати порезЂ ; обе пакЂ могле су само о таковимЂ предметима рћшавати, кое 1 имђ кралЂ предложи. Пошто г< 1836 сазвани кортези декретомЂ одђ 23 Маа укинути бмше, слћдугоћегЂ 13 Августа побуни се воиска у Ст. ИлденФОнзу, гдћ се онда дворЂ налазаше, и присили кралЂицу-владћтелБКу, да прими уста†одђ г. 1812, кои затимЂ г. 1837 сђ нћкимЂ измћнама и установлћкЂ буде. Ио овоме кортези се састое изђ 2 камере , т. е. сената и конгресса депутираца или прокурадора (заступника), одђ кои ни една ние привилегирата или наслћдна. Число сенатора опредћлћно е ва 8 /, депутираца. Н би кралБ наименуе по предлогу троструке листе , кого избирачи депутираца начиие. За конгресЂ депутираца избираго се членови изђ сваке покраине (на 50,000 душа 1) на три године. За сенатЂ предложи свака покраина на 85,000 душа три кандидата, одђ кои после кралЂ наименуе еднога. Кортези, кои се сваке године скуплаго, опредћлнваго кралго новаца за трошкове ; ни еданЂ законЂ нема силе, ако га обадве камере разсмотриле и кралБ потврд1'о нив. Г. 1840 кралБица е владу оставила и изђ ШпанБолске отишла; а садљ тамо влада, умћсто недорасле Исабелле, Ешпартеро, херцогЂ одђ ВитторЈе.