Podunavka Beograd

199

V

е морао (по §. 70, 75 закоиика ДушановогЂ 1В ) из г б свога џепа нћму штету наплатити, па онда то, што е дао, искати одђ лопова. Будући да у она времена ние бшло гост^оница, то су морали жител1.и путницима, а нарочито трговцима, конака давати. Аео бм коа обштина тргов:цу конак -б одказала, то му е морала штету, ако бш му се каква случаино ту но?п» догодила, накнадити. Трговацг. отишао бш управо кг. суД1и или кнезу, да ову накнаду прими : ако бш му се та овде одбмла , то е ишао цару. Оваи му плати накнаду изђ свога џепа , па ш после иште одг. суд1е или кнеза. То л о чему ћу садЂ говорити, сасвинљ се судара сђ онимђ, што самг, горе о значаиности илити карактеристики Славена казао. Иностранацљ имао е право, првога, кога бш на путу срћо, замолити, да га на какво сигурно м 1.сто одведе: вођа опетх. е имао право, ићга првоме другоме, кога бш нашао, предати , да га далћ води, и тако далћ , докћ онћ небш до жеић свое дошао. Ако бш когодљ ово одрицаО, то е бшо не само онт>, него и сва нћгова обштина казнћна. Осимђ тога властели изв сусћднш села ( к р а и ш ч и з е м л и ) и к р а и ш т н и ц и ,

6) 'Ј.ПовелЉшб царево в: по всеи землн н по градовихт>, и по жупахт. и краии ;ахЋ гусара и тата да н З зтб ни у Ч1емт» пред-киу. И симт. образомт> да се украти татба и гусарство. У коемћ се селу нађе татт., или гуеарт., то село да се разспс, а гусар-Б да се обЉси стрмоглант., а тат-Б да се осл!иш, а господарт. тога села да се доведе свезант. предЂ цара, да плати все, што е учинм татг н гугарк отиспрва и паки да се (на)каже ако татт. н гусарЂ. Такожде и кнезоки и примнкпр1е и владалци н престаиннци и начелници и супе, кои се обретаго по сел1з, и катуни обладанпце, ти всн да се (на)кажу образочт. више пнсаш.шт., ако се нађе у ш>нхт, татт. нлн гусарк. Ако ли су владалце (на)казалн господари, да се та господа (иа)кажу како гусар'1. н татк." Зак. Душ. § 70. .Нзт. 1828. III. 36. „Купци, кои приходе погцно на лежиште, ако нхт> вепрнпусти владалацЋ или господарт. села тога , да облегну у гелу купци ; по закону цареку, како н у закоинку, ако што изгуби купацт., онши господарт. и владалацт., и село все да плати, зпшто нису у село пустнлн." ,,А 1цс се где случн кому нли госту нли трговцу или калуђеру, да му што узме гусарт. нлн татт>, нли кои годт> з. 1 оба, да иде судшмт. и кнеземљ нли к'1> цару, да му плате суд1е и кнезови, или царт>, што будеаизгубилтј, а царт. да иште одк кефал1е и властеле. Вуде путт. предаш., и страже да су , ји всак1Н тоеИп и трговацЂ и латннт., да доходи кт. првммт. стражамт., са всемт>, что има н носи, да га прате н стража стражи предае са всемт>. Лко ли се случи что изгубити, да имт. е порота. В1>ровани члок-ћци что реку душомт. сво 10 мћ да су изгубили, по оиими норотцн то нмт> да плате кефа.ме и страже." Д\чп. Зак. §. 75. Л*т. 1828. IV. '10.

илити чиновници на граници , имали су јоштг. е Д н У дужноств. Они су обвезапи бмли на граници страгку чувати, да небБ1 пустах1е преко нћ прешли и землго плћнили ; у противномљ случаго морали су изђ свога џепа по §. 24. законика цара Душана штегу наплатити. 17 ) §. 5. И у Рус1и морали су полицаини и судеиски чиновници редт. у народу одрагавати, и о авнои сигурности старати се. Они су прегледали и артЈе илити пасоше. 18 ) Овде су познати бшли и чиновници за грађенћ мостова и градова (городници, мостиникљ). И ови су по „Правди Рускои" стр. 106 и 108 имали отроке 19 ) као у помоћћ: а закон -б е опредћлавао, колико они иманз плате вући одг. обштина , гдћ су мостове и градове градили. У угорски Славена 6 бјли су особити чииовници, по имену Евр1и, кои су престугпшке хватали. 80 ) У други Славена, и особито у Полбскои и Слезкои , кадЋ се видило , да чиновници у одржанго реда иису доста строги , скопчаване бшле су овезе, согГоЈегаЈхопеа, соп8р1га1.10пе8. 21 Ј Као што е познато, овакове свезе понаивише су зато саставлнне , да се правителство натера, да натрагљ узме оне наредбе, кое народу нису по волви бмле. — а ~) §. 6. Ово е све, што се о полицхи старБ1 Славена изпБ1тати могло. — О тои самв нарочито зато говорт , да види свћт-Б, да су и прадћди наши познавали грађанство и грађанске наредбе , н да мшсли онима изг> главе изб!емт>, кои држе, да стари Славени никаквш грађански устроенји имали нису. Изг> овога узрока одсадЂ ћу чешће у овима листовима говориги о различитимт. наредбама/& грађанскимв устроен1нма и законима наши отаца — старБЈ I Славена. М. П о п о в и ћ т>.

17) „Властеле, кон нраншча држе, колвонска отт. туду мине, и пл1зш 1 зем.по цареву, паки приде опетт. на ихт> землго; ти властели всегда да платс, преко ион државе преиде." Душ. зак. §. 24. Л&т. 1828. III. 51. 18) Збирка Рум. II. садржн овака пнсма. О томе спомин& и уговор'в Игорев-Б стр 113. У старо доба употреблавант. е бшо сребрнв нли златант. печатт., по достолистиу путника. 19) Отроци бмли су како у Руса тако и у Срба лгоди господари само одђ свога нманл, и нису се могли кудгодЂ на другу страну преселити. Оваке поданнке Нбшци зову ИопјЈе, Ј.ејће^епе. 20) ВћрзбБцт. (Уегћосгу) стр. 23. 21) Соммерсбергт. и Ворбст. стр. 132 наводе изђ .13 столећа спомеинКЂ, кон то потврђуе. Дог-ћлБ у рукопису вма лвнб1н споменикЂ одђ год. 1352. 22) АрхиђаконЂ кодђ Соммерсберга I 92.