Podunavka Beograd

11

на упо да метне на аргио 1унга Аха 0»О1а е Финосб на неколико година пре, него ће доћи МаринерЂ на исто острово, уб1о). Чимђ то учини. и друг1»1 прочита написано, зачуди се шштб вшие Цар-ћ и призна, да никадт. јоштб ништа чудесгпе видо н1е. Хтеде после да напише Таркиса, одсутствугоћегЂ началника страаге, кога МаринерЂ и нћгови друзи !Оштђ видили нису; оваи чиновникђ бмо е слепЂ. КадЂ се напише име ТаркисЂ запмта Финосђ , да л е слепЋ или не? Ово е заиста превосходнло силу художес.тва; МаринерЂ му рекне, да е написао само зиакЂ преставлнгоћји гласЂ имена нГ^гова, а не характерЂ предмета. Заповеди потомђ полако данашгше: „ТаркисЂ сиепЂ" Чимђ се и то напнше н прочита, удиве се свиколици шштђ више. МаринерЂ рекне на то слћдугоће Цару, да се свудЂ и у удалћне части свКта вћсти шилго овммтј начиномЂ; и буДући да се арт!н сав1е и запечати, носителг. немоаге дознати, шта се у писму садржи, и кђ томе да се исторје св1го народа предаго такимЂ начино «ђ потомцмма, безЂ да се речено поквари одћ дугогЂ времена. Финосћ исповКди, да е памети достолнћ и чуданЂ оваи изнађаи, али придода, да небм добро бмло за острово Тунги, ербо бм то безЂ сумнћ донело собомЋ буне и сузаклет^л , и небм животђ нћго†бмо ни мКсецЂ дана безбКданЂ. 6 в т и м i е Аврамовнкђ.

КРИТИЧЕСКШ ПРЕГЛЕДЂ СТИХОТВОРНБ1 ПР0ИЗВ0ДА Г. ВУКАШИИА РАДИШИћА. (Продужешв). КадЋ се сћ едне стране вв1сока цћлв и благородио тежен!, стихотворца, а сђ друге не само слабо постиженћ исте ц1.ли одђ наши стихотвораца, но на жалоств изопачено и стихотворству правомЋ сасвимЂ противно теженћ нг>ино у разсуђенћ узме, само се по себи пока- 1 3 ) 6 ј одђ колике бм важности и ползе бмло, кадЂ бм врстнми кака†рецензентЂ иаше стихотворство претресати стао. Прво такво покушенК безпрекословно 6б1 саданћ тако велико иаши п 1,наца ато у толико умалило, да бм се си .10мћ нћколико нви свогђ имена и мћста до-. стоини показати могли; сви остали морали бм ч°срамл1.ни удалЂити се, као чавка изђ ита го-

лубова. По ово па-гг, за садЂ само желити остае; до онога времена пакЂ, докђ се кои одђ писатела наши одважи, тако великш задатакЂ, обшт^и, критическји прегледЂ стихотворства нашегЋ предузети, ммслимћ , да неће цћли противно бнти, ако овде о едномЂ само стихотворЧУ> кои е по дћлима своимћ доволбно Србству познатЂ, рћчв по могућству момђ поведемЂ, а то е Г. В у к а ш и н ђ Радишићг. Оставллгоћи друга у кнЂижеству нашемЂ изишавша дћла нћгова другима на разсматранћ, само ћл г у кратко о нћкимЂ нћговимЂ стиховима пробесћдити и мнћн1е мое читателЂима на разсуђенћ поднети, пуно увћренЂ, да ми ни еданЂ разуманЂ човекЂ у томђ замћритн неће, кои уме дћло одђ особе, а особу одђ дћла разликовати. *) КадЋ сђ преднаведене точке производе стихотворне Г. Вукашина Радишића посмотримЂ, признати морамЂ, да ме ни наимаић незадоволаваго ; ови су тако безЂ свакогЂ вкуса , безЂ поетическе лћпоте и унутрашнћ вредности, да се умномЂ читателго, познавателго вештине, при читанго истм готово стуа ;ити мора. Свако скоро дћло нснми знакЂ недоволвно или нимало просвећеногЂ и сђ таинама л ћпогЂ неупознатогђ духа на себи носи. Слабо кое дћло друго што за предметЂ свои има, до едне чувствености и простогЂ увеселаванн; ни у едномЂ пакЂ не показуе се характеристическа черта правогЂ

*) Не могу пропустити, да приликомт. овомт. учтивостБ Г. Степана Милошевића неспоменемЂ, кошмт. ме в у додатку кт> СрбскимЂ Београдскимт. новинама чис. 19. год. 1842 поздравш. Онакво што само реченми Г. противу мене единствено збогт. саставка могђ : „Нешто о кнБИБ1евницв1ма нашнмЂ" нзговорити може. Протнвно му в, што се уобште млади пнсагелћи укораваго, и да може, ископао бм ми оба ока, дсио показугоћи, да се н&га реченми саставакт. наивише тиче. К омђ е пчела за клобукомЂ, онђ се н саМЂ сећа. И< тину вну, да се у младнмЂ годннама неизгладиме погр^ћшке јчиннти могу, н самв на самомЂ себи нскусш, као што и садЂ нскушавамг., и збогЂ тога се нн мало сумндо нисамк и другима го саобштитн, да се небв1 и онн доцн1е каалн, к'ао што се п садЂ каемЂ. Но Г. СтепанЂ МилошевићЂ нстину ту неувиђа и неће да в увиди. Надагоћи се, да ће га зрет!в године исправити и научити, да се у царству ума са самБ1МЂ праскан %мђ и л*отиномђ ништа учинити неможе, но да в необходнмо нуждно на основнма утврђено докасателство н ув^ренћ погрЈзшке, ако кога сђ предузетогЂ пута одвратити желило, оставламЂ га за садЂ, нскђ се сђ д-ћцолЂ забавли и одђ нбн помоћи тражи, по оиолђ : „Треба тражит' тск.1 , пвдшћб н одђ д%це, да плетемо маики нашои в^ћнце," ; к за ВБ1шу ц!злб ве сазре н способнмзљ себе учини, да%вже н одђ лгод1и савђте примати. \од ' '• : ј гл I . :фЈ