Podunavka Beograd

48

у зори Далматинскои (брои 3.) подђ именомЂ „П утникЂ."*) ПрерадовићЂ одгојо бм сеподаг-в тиђи узора (наипаче романтика), но то неће чинити уштрбт. вили нћговои, да паче то ће ши окрћпити крила, те ће нашимг. вилама помоћи, пробити путт. на онан вршакЂ, на кои е довео полљску поез1Ш Мицк1евићт>, а руску ПушкинЂ. Богђ и нћга пожив1о! — Трећа звћзда е познатми ВамЂ красанЂ нашЂ гонакЂ на перу грОФЂ ОрсатЂ ПочићЂ. ПочићЂ е рођенЂ ДубровчанинЂ, но онђ опетЂ н1б толико заслћпл!.нђ старомЂ славомЂ свое постоибине, те небм порадЂ сниности вид10 и слабм страна, опоммнлгоћи садашнБ1и свћтЂ, нека не хвали и не сд]'.ди на вратЂ на носђ све, шта су писали стари Дубровчани, но у свему тражи зашто, шта « нбиовђ духЂ произвео на свћтло. И татаковм намЂ глава треба као воиски генерала; ербо другче бмтће одђ наши писаоца млађи саме коше •— издаша еп Ш1ш'аћ1ге старм маистора дубровачки, н1,10вм ммсл 1 И и образа. Почићљ

*) Осимћ ове и 10штђ други п4сама одт. предхвал-ћногЂ господина, читамо у Зори Далматинскои и сл^думћу, ко!ои збогЋ особите унутрашнЉ ц1те н^ћне и у иашнмЋ листовима мћста даемо. НАШЕМЂ СУНЦУ. Сунце жарко, сунашце нрекрасно, ДомородномЂ ватромЋ свћтлн нсно! Одћ изхода твога до запада Много кт. теби гледа око сада, Да посв-ћтишЋ средт. велнке тмине С'еднннти едне маике свше ! Сунце жарко, сунашце прекрасно, ДомородномЋ ватромЂ горн лсно! Одтопи наск изћ сна леденога, У комђ зебе братЂ кодђ брата свога, Огри старостк и упали младостк, Да ш жеже едне сврхе радостк ! Сунце жарко, суиашце прекрасно, ДомородномЂ ватромЂ свЉтли нсно! Ако видишђ несретнике луде, Што безЂ туђегЂ свое добро куде, Запали шмђ свћтло твога духа, Да опазе жалоств туђегЂ круха !

има ведро, оштро око, кое е готово наћи и у сунцу мане, и такво е око за садашнћ време одђ наивеће вредности. Живт и ПочићЂ! *) (Дал-1, сл&дув)

ПАСЋ И К У В А Р Ђ. (Сђ Грчкогт..) Ловачк1и пасЂ, ушавши у куину и видећи кувара забунћна, згодннмђ начиномЂ целу џигерицу сђ панл украде, и одма умакне; окренувши се куварЂ и безобразногЂ иезваногЂ госта, гди бежи, видећи:— • „бежи, бежи," рече му, „заиста добро самх. те уочт, ерЂ ми ниси украо, већЂ си ме уео за џигерицу." Андр. Ч . ... сђ и Тома.

Н 0 В А К II Б И Г А. Збирка разгш полезнш предмета. За годииу 1844. Скуто превео иуредг, ставго 1оват, Петровљ. ЛрхиварЂ и РееистраторЂ Суда Окр. Беоерадскогг. Втора Частћ. и Београду : у КнЂигоопечатнЂи Кнпжества СрбскогЂ 1844. — На-8 ку, стр. 162.

Сунце жарко, сунашце прекрасно, ДомородномЂ ватромЂ гори нсно! На олтару храма запушћена, Гдн садЂ мрачи шште туђа с&на, Тв1 ужежи свЉће наше славе, Да освану нашегЂ рода главе! Сунце жарко, сунашце прекрасно, Домородну ватру креши нсно У сва срца, кон нами патре! Крвћ е улћ, коме треба ватре, Да у пламЂ се свемогућ!и дигне, Землк) држећ', неба вмсоств стигне! !

*) Истши Г. ПочићЂ издае сада у Вечу велеВажну кнвигу подђ именомЂ: ,.Славписка ЛнтологГп пзђ рукописа Дубровачки пксника сђ приставкомЂ народни п%сама. " Ова ће кнкига излазити у свезкама; цћна е свакои '10 кр. у сребру. УчредникЂ.

И зд а н о н печ&тано

УчредникЂ М и л о ш ђ II о п о в н ћ ђ. у Правителственои Кинигопечатнкн у В е о г р а д у.