Podunavka Beograd

0

т аг 4 *

Ј\в 15.

У Суботу 8. Април

Ј ^ ' ', $Ч у>ш т\ ШЦм -** у> &. Ззд?-*-*. ^

104«.

рми

10гославенкам а.

Да самћ л орао птица поносита, Пос^ћтго 6б1 самБ ст4не Велебита, На гласу к>нака гожну домовнну, ПредивнБх СлавенскШ красну отчевину, Па бм јим-б детећи под-б небомЋ вбјсокимђ, Овако шуштао са крилом -б широкнмт.: „Доба е и вама тако се днзагн, Као што внднте мене узлетати, Ло! тежко оном-б , тко по землви пузи, врљ га у прахт. душман -б газеК' свагда грузн !" Та н да самБ ласта, пролЉтна птичица, Злаћенога мтра едина Царнца, Већт> 6б1 ми се пкеме пред -б зору ориле: „Све у помоћт. слави логославеке Виле I Тко на боишту борца срета, добро спава, Ал' радостну чека побћду бадаваГ" Да самБ н славункт. лгобко п'ћвагоћш, У тамноме лугу тужно уздншућн, У свакон 6б1 башчн, и у свакомњ гаго, О ономе земном -Б радо п4в'о раго, Кои нама мора бћ1ти домовина, ЈОначкн отаца славна д-ћдовина! „Еи, ен домовино! тм чаровно име, Та слађа сн него чеду манке внмеГ К)гославке тебе више су цћниле, Него животт. самБш, н драгане инле!!" Да ли самБ н ст> вами румени облацм, И вб 1 громовити надкривански мрацБ!: Лчнво бв! самБ тамо сб громом -б погор!о, Гд-ћ е душманћ худБш Славу поднрм;ш Г Па 6 б ! се пруђала иунн огн4вита, На непр1ателн Славе страовита!

Да Славенк!и куће у мнру већЂ цвате, А п1јсмомт . се оре горе, долћ злате ! Ен, да самБ л ст» тобомЋ Крал4вск1и Дунаве, Т б 1 свћдоче наше некадашн-ћ славе I То 6 б 1 су на мое воде уздишуће Врвиле Славенке на гогу цветуће, Струлма 6 б 1 ноге нБ10ве лгоб!о А таласи лгобко нбимз жуборш: „Ои вб1 красне гопломб на гогу д-ћвице, Драге намт. СлавЈе лгобезне кћерице, Тамо вб 1 све очн радостно бацв1те, Гд-ћ Вв1 у облацБ! светБ1н КрБ1вант. *) зрШге, Прз т жагоћи свое б!еле десннце Словенскнмт. дћвама к'о добре сестрице; брбо намт. е завћтт. вћрне узаКмности, НепокретнБш темелк Славске будућности.* Г .огославБ Носак1>.

езБШОсловне вђсти. у нђмачкомђ езику мора се звати и пиСАТИ: @са$ А НЕ @га& (ГДАВНБ1& ГРАДТВ У 1ЦБ1РШ). (Ковацт..) Мм Славени Нћмцима и другммт. народима, ако кон) елавенсиу рћчљ у нвиховбххћ езмцих* слутимо, нетреба да намећемо, вако м они писати имаш, ерт» свакми езмкЂ има своа правила, и мб 1 се само тимђ задоволвити морамо, 1цо смо тако срећни 6б1ли , туђе рТ.чи за славенске или за сродне сћ нвими познати; ер-в ако ћемо дотеривати, да се такове рЈ.чи по правилу славенскога езмка пишу, онда ћемо имати славенскми а не нћмачкми езмкљ; та ни сама славен-

*) Шаннна у горвквн Уагари,