Podunavka Beograd

За Слап-владца кадт, га и наменуо, Душа кркпка светс дгаелн рађа, Кохомћ с' цело чов4чество срећи, Нго нестраше стр ћле ннт' громог.и., Нит' б^ћснило наилгоћегт. оркана, Нит' пресуда м-ћкушкога свћта; Тако ума .НЂ, снажант. и челнчанЋ У сред' Нитре Светоплуче Кнеже, ПунЂ лгобави спроћу рода свога, А човечству помоћи желећи, Живбш погледЂ на све стране баца, Славсши народт. гдћ проводи дане; Пребронва села и градове, Пребронва душе и мншице, Кое с' ране и ода-зла бране Та СВ016МЂ ТРУДОМЂ и памећу, Онт. будућа с-б садашнБимт. споређа, СамЋ случае ствара и обара А по сво10н глави мозгагоћи, Сћ тврде точке све земалвске ствари Соколећимт. прегледа очима, Проучава Франке, Алемане, Саксе злобне, Данце и све Чуде, Хуне крвне, све народе туђе, Сва могућства и сва немогућства, Садт. му с' душа, срдце, умт, спопва, ПакЋ изђ душе на све Славске стране Нснбшђ гласомт. зап-ћва витежки : „Ои Славени браћо н сестрнце ! Подђ ,Бож 10 мђ гди годђ сте десницомЂ На острову ил' на тврдои землви, Краи извора, шума и ливада, Ил' на леђи кога синћгЂ мора; Или жн'ћте ечамЂ и пшеницу, Ил' купнте шлБиве и орахе, Ил' чувате стада одђ вукова, Ил' редите ланове, куделго, Ил' за сукна пређу дружличите, Ил Ј чистите злато одђ дрои;днне, Ил' у цркви творца свогђ славите, Ил' се ст. п -ћсмомЂ кђ небу узднжете, Ил' краи свирке бриге забавллте, Ил' Србчиће младе челичнте, Како с' бране дћдовска огнвишта, Како с' езБЈКЂ, крвБ, народноств чува, Како с' законЂ прад-ћдскш нћгуе, И за име како умире се, Или кћерке младе преправлнте, Кон како да бмва лгобовца, Па и маика, кон Славству рађа Сђ тимђ човечству по изборЂ гонаке ! . —• Чуите сада о врлн Славени ! Саслушаите, добро промозгаите:

Лабудт,, гусакт. и иркш гавране Птице есу, и опетЂ неслажу с' СтасомЂ, клгономђ , перћмЂ и ноктима, А сувише наравлго и гласомЂ, бдно што е, друго 6би ' неможе; Вожн и волн уредила тако; Ни Срб-СлавенЂ, Нћмацт. или ЧудацЂ, бдногЂ отца ак' и есу д - ћца, Да међ' со6омђ едно 6бм ' немогу СрдцемЂ, рЉчго, памећу, наравлго; Квочка квоче, пилићи гои трче, Ластавче !ои неразумћ рћчн, ВећЂ п-ћсмицу манке свое слуша; Голубови сви еднога рода Сами собомЂ чине едно нто; Свака птица свое нто тражи; Нит' нганБци кадЂ пасу са вуци, Нит' славун мћшаго се сђ чворцн, Свои е своме свагда наисроднш. Богђ е в -ћчанЂ, и волн нЉгова, Да се сродно лгоби и милуе. Тко и мудрш одђ закона тога, Таи безумл^ћмЂ себе надимшава. Што се лгоди на народе дћле, Та д-ћлидба Богу е поволБна, Што едначн обртлне св-ћта, Силе дае лгодскоме животу. Што с' Славени народЂ многоброиннн, То и уредба божн непостижна, К010И треба да с' кланнмо свагда, А што ли се међу собомт. дћле На помана дружтва и кућишта, К'о да нису наиприсшн браћа По нмену, крви и езику, То е само з6огђ плитке памети, Кол незна Творца ни природе, ВећЂ се еднак' по сумрачго скита ! —• Ои народе славнБ1н и велиши! Драга браћо ! сестрице премиле! Да славнш, нчи постанете, НебеснБ1 се закона држите, Подђ именомЂ дивногђ Срб-Славенства Свн се знаите да сте браћа права, Сви еднога држите се нта Рад' обштега добра и напредка; У нту е и снага и слава, ИзванЂ н^ћга туга и неволл ! Поточићи праве грдну р!;ку, К010МЂ с' сбира и сребро и злато, Сложне силе осниваго царства', Раздвоене куће обараго, Руке млоге самЂ благословЂ носе У праведномЂ лгодскомђ намћрснго;