Podunavka Beograd

92

се допада оно дћ.н>, кое самх. вамљ послао ? * „Изредно, Ваше Велнчество," одговорн полковникђ , „и то тако узбуднтелно, да другу свезку нестрпЉливо очекуемЂ." Кралв се насше, и на полковниковб именЂ данЂ пошлћ му опетт> еданЂ портуФилв подпунр онакш као и првми; но иа овомђ горе на корици напише: „Ова кнвига више нема, него две евезке." Д. Авр аа мовићљ.

ЛИСИЦА ПРЕВАРЕНА ОДЂ ПЕТЛА. (Сч> НкиачвогЂ.) Лисица , кол е едномЂ човеку млого пилића подавила, падне наипосле у замку, кон е за нго намешћена бмла. Ухваћена замоли петла, да 10н ту доброту укаже, и еданљ ножђ донесе, коимђ бм замку разсећи могла; и ако тн неће и то учинити, а онђ нека господару о томђ ништа неговорн, ербо е ммслила, да ће моћн зубма жицу по жицу лако раскинути, и тнмђ начнномЂ свого слободу опетЂ получити, и смртв избећи. .Пето хои обећа, да ће наиоштрји ножђ донети. Онђ дакле отиде, као да га донесе; но то е само зато учишо, да свомђ господару новђ гласЂ донесе, да е лисица ухваћена, приповћдивши му све, што е она говорила. Лисица чекагоћи повратакЂ петло†сђ великимЂ немиромЂ, сва се задркће , кадЂ види господара, гди сђ колцемЂ у руци иде, коимђ н> е тако ударјо, да е она већЂ издишући рекла: „Како самв а безумно учинила, што самБ се петлу повћрила, комђ самг, толико кокош1Н> поела." НАРАВОУЧЕН16. Ко другомЂ што зло учнни, бмва кадЂ тадЂ зато казнћнЂ. Анђел1л Лазкћева.

ХИИЕЗКА ИЗРЕЧЕН1Н. Онога, кои е у чизма, ненознае ни еданЂ, кон е у ципела. РазговорЂ е човека као стрела, онђ лети управо на нншанЂ; разговорЂ пакЂ жене подобанЂ е сломлКнои лепези.

ЧовекЂ може рибу и у дубокоВ води сђ мрежомЂ уловити, и орла по воздуху летећегЂ устрелити; ал' човеческо срце у одстолн1го едне стопе пеможе познати. Свн су лгоди одђ природе еднаки, ал' 1В воспитан!е прави нееднакима.

Ж Е II Е. Да срећно живи и себи свагда еднака остане, мора лепа жена млада умрети, добродћтелна пакЂ дубоку старостБ достићи. Само ону жену за супругу изабрати валн, кон, кадЂ бм мужЂ бмла, пр1нтел& бм намЂ бмла. Ништа жени тако на честБ неслугни, као нЈ.на собствена стрплБивостБ, а ништа тако на срамоту, као стрплБивостБ нћнога мужа. Сђ достоинствомђ само се еданЂ путЂ може бмти супруга и удовица, Дћца се само одђ свои матерш добро негуго, мужеви само одђ свои супруга. Жене држе све за невино, што оне чиннти дрзаго.

НОВА КНБИГА. Французмп 1 БукварЂ завдпо са чигаомицомп к употребл%нш учеће се младежи србске. Уређенг и изданЂ Алекешмт, одг Околскт, Профессоромг Французкогт, езика у Лицеуму Кнкжества Србскогг. Аћесе<1а1ге е1 Ргегшегез 1ес1игез Ргап^аЈаеа. У Београду при лравителственноп кшмгопечатнги 1843. • — Сђ приклгоченммЂ „Малимг Р^чникомг" (Уосаћи1а1ге). — На 8 - ку, стр. 150. Читаоница горнн изишла е јоштђ у мћсецу Септембру прошасте године, садЂ пакЂ придоданЂ 10и е „ французко - србскШ рћчникЂ" премда малми , но будући е за нго (чнтаоницу) опредћлћнЂ и доволлнђ , зато е одђ велике ползе за учећу се младежБ србску и за лгобителћ Французкога езмка. Оваи рћчникЂ заедно ст> читаоницомЂ може се добмти у правителственои кнБигопечатнБИ и кодђ познатм кнбигопродаваца. 1 ГП 1 ~П ј -д .-- _ .— ! ?''!]>едникт» М И Ј о III 1 Поповнћт, Нздаво и печатано у Нравнтедственои Кнвигопечатвкв у Београду