Podunavka Beograd

107

ставе. Ако се дакле двопотезно „И, и" кодђ Србалн посве изоставити неиоже: то баремЂ дека се по иешто ограничи. (Коиацт. сл&дуе.) О Д Л 0 М А К Ђ. РАДОМИРЂ И Л1 И Л Е В А. Радомирљ. Зарт. непрестано да ме цвидишћ ? Заклинћмљ те свмиђ иа свЈ.ту. проговори. Ц],о ми е јкивотђ већљ мрзакЂ, една едина радоств цвћтада ми е у твомђ кругу, и ту ми зарт> да укратишљ? Слабомоћанљ самв, исповћдамЋ, што неумемт. себи заповћдити, и по предузетомљ нанину што непоступамљ — ал' Милева. Остаии при предузиманго. Р. (У себи:) Зашто е збогт, свирћпостш нћнБ1 све већма цћнити морамљ? Она е моимђ раден1ем1, у души моши све већма и већма побћду достизава.ча, и самшмЂ тнмђ драшмЂ, да бм веће паден1е цоднео , ако бм ми та побћда нћна неполезна бћ!да. (Велегласно:) ОстаемЂ при предузиманго. • — Сђ Богомђ - (Полази.) ( У себи:) НикадЂ више нећу те видити, монгда на ономђ свћту; нећу ову цвћтну околноств нбомђ украшену више сматрати, ништа одсадЂ неће ме тронути. (Велегласно:) Сђ Богомђ драга Милево! М. (Само рукомЂ и анђелскимЂ умилћнћмЂ, помешанммЂ сђ прикривеномЂ тугомЂ , и као срдито знакЂ му да.) Р. (Враћа се.) Даи ми еданЂ полмбацЂ (и таки нечекашћи одговора процвили ахЂ! и пође.) М. Богђ некЂ ти е путевођа, и поммсли кои путЂ на мене. Милева оставша сама почне се кеспокоино окрећати, и видећи себе саму, уздане и пође шетати се по башти. Шта е се у души нКнои волновало, самЂ Свемогућ1и зна, но ммсли, коима се пос.ле вћнчана невћста заиима, у томђ магновешо нмачно нису е обузимале. Онаи уздисаи бмо е истина као неке побћде надЂ саммм-ђ собомЂ гласЂ, ал' одћкЂ у нћномЂ срцу чинлше се да налази. После краткогЂ пролазка врати се у дворану, г Ди е весело друнпво дочека. О каква саи-

на звћзда садЂ у кругЂ таи ступи, сђ ускликомђ сви е поздраве. На лицу нћномЂ радоств извална бн, но редкн само познавателв човеч1е природе сђ ти знакова увидити мого бм, да е та радостБ подобна цвћту у етакленомЂ врту нћгованомЂ, кои шарке луче природногЂ сунца зато већма текв уп1н, да 6бј пре угинути мого. То нико примћтт ше. После неколико мћсецШ велик^и маскиратЂ балЂ бн држанЂ , и две различногЂ друнЈтва маске почну се разговарати. а.) Л му опраштамЂ и сашалгоемЂ нћгову судбину, но молимђ васЂ кажите ми обстонтелно нћгову смртг,. Срце ме боли и а знамЂ каквнмђ самв га тежкимЂ чувствомЂ неутћшено одпустити морала, нћгово слабомоћје, ахЂ шта велимЂ , нћгова готовостб , жертвовати се за едну слабу женску, о котб шштђ увћренЂ ш'е бмо да га лгоби, у колико ме е одђ нћга одвраћала , сђ тимђ ме е више после нћгово коначно одказиванћ удивило, и у само разкаанћ доводило, но молимђ настави: животђ и смртг, нћгова »1ене се исто тичу, као наиближнћ сроднице. б.) Дуго самБ а надЂ нбимђ лебдила и мћсто матере заступала, приврженостБ нћгова мени то е палагала, залудЂ бм свако мое старанћ, онђ е наивесел1и чинјо се бнти, но табна туга на срцу примала е свои данакЂ , докђ га напослћдку свогђ нецревлада. Л самБ му на гробу лћпо цвћће посадила, моимђ самв га сузама орошавала , и то, кое самг, ти при уласку дала, сђ нћговогЂ е гроба, садт, све знашЂ, сђ Богомђ. Милева исто е венула, као и надгробно цвћће, она дична мома, радостБ цћле окрести, у кого е ступала, у црнм халБина кратк1и своК вћкЂ оконча. вда ли полазећи сђ овогђ свћта ц на Р. поммсли? К, С. ПоповићЂ.

Ч 0 В Е Ч 111 В Е Л И Ч И Н А. Како е човект, велшии! Вмсокђ е сводђ небеснмК. Ал' човекЂ сђ 1 ДУрбиномЂ , коега е изммслк) и художествено састав1о , стократномЂ снагомЂ сђ вмсвне при| влачи звћзде, и нБ^ове путове дозиае.