Podunavka Beograd

118

бш. У кнћн<иницама новјегљ времена налазе се неки одломцм одђ н1.га: докђ 1пе нри отворанм и испмтиванго мумЈн виће число одђ нћга у светЋ дошло. Осимђ папира бмло е лмиће одђ палме н други дрва за .нисанК умотребллвано, •— Потомђ дође и кожа раз.шчитм лверинл. ПознаТБШ Пентатевхт, (петв ннБига Моисеокм), кои се у кнбингницм Госиодина ПонтишртршИ налази, и кои е сђ великимт. писмеиима на 45. у едно сашивенн телећи кожа написанЂ, сстђ рукописђ , кои е до 100 стопа дугачанЂ. По извест1лма Херодота и Д1одора Сикула писали су Персднни и Тонјнни само на овчјимђ кожама НБ10ве летописе. ПергаментЂ бмо е у вароши Пергамо изнађенћ, на 200. година пре рождестпа Христова, кадЂ су кралћви Египетски извозђ папира у страче землћ забраннли. Онђ е бмо изђ коз!и и уштроенћ! овнова кожа сиравлинЂ н лакимЂ каменомЂ*) углађиванЂ , и заедно у толиио номада сплетенЂ, као што е писмо требовало . за кое се онђ употреблнвао. Ове части нергамента звале су се комади (уоћтнпа) или умотана парчета , кол сл' се ролђомђ углађивала, и кол се нису у листове везиаала, као кнЂиге данашнћ. ПергаментЂ е бмо б^о , зкутЂ или пурпурне бое. На последнћмЂ су се само свете кнћпге и царске повелћ писале. У стар1н времена писаии су бмли листови само са едне стране. Писанћ са обадве стране почело се тектЈ прн концу IX. столћт1л. у овомђ веку. праведно векомЂ варварстеа и глупости названомЂ, дошло се на ту ммсао, да се на пергаменту, ако се писма изгребу , опетЂ наново писати може. Ово несрећно изимшл1»нК упропастило е мложину драгоцћнм писама, кои бм насЂ сђ нравнма и повћстима стар^и народа упознати могла. МеђутимЂ су чрезЂ нове ревнителћ и учен1б мужеве нека одђ овм старм писама опетЂ поправлћна, почсмђ су нова иисмена са нви избрисали и тако стара, код нису сасвимЂ избрисана бмла, опетЂ свету показали. *) В1ш881е1п, ест1 лапш, шуплћнкастћш, ирне бое, камент^ кои се у блнзкостн ватру бигогоћн гора налазн.

Келико употреблеше иергамента и распрострета трговина сђ нђимс по Пта.пи, Французкои, Немачкои и Еиглескои з г чинили су га редкимђ и скупммЂ. Карталски калуђери у Гош, конма е Грофђ одђ Неферст, сребрне сосуде поклонити тео , рекли су му: да бм онђ нђи < ђ поклономђ одђ пергамента вб1ше обрадовао и обвезао. Велинг е касше изобретенје одђ пергамента, и слравлао се изђ кожа иобаченм телади, одкудЂ е и свое име доб!о. Изобреген!« велина припусуе се граматику Кратеру. когђ е Атила, Хунск1и кра.ш, у Римђ као иосланика онраВ10 6мо. Особнта белнна и танкост!, велина (кои се . са садашнБОмЋ нашомЂ велинскомЂ аршомЂ променути неможе) есу сведоцм нћгове древности да е онђ јоштЂ пре VI. столКт1а ностао. К»дћ се листови одђ самм себе, или еамммЂ додиранћмЂ топле руке ув1ак), естљ сигурнми знакЂ, да 6 то старми Ве .ШПЂ. ОдЂ X. СТОлћт1Н Н16 велинЂ тако нћжанЂ и танакЂ, и манћ се В1е. Понегда су н други жнкотинн коже за изображенК у пасашо употреблаване бмвале. У кн(.и;кницм у Дрезди налази се еданЂ мексиканСК1И мссецосло†, кои е на човеч1о{| кожи написанЂ: и у Бечу налази се една рукописна кнћнга изђ исте землћ, пуна образа, кои су на углађенои човеч1ои кожи 1 зрисовани и сним.1 1.11(1. Познато е, да е стара кнЂижиица Цариградска пре узећа града одђ Турака еднуИ.паду н Од!сен> имала , кое су златнимЂ словпма на зм1искимђ кожама написане , и преко 120. стона дугач ;е бмле. Незна се, шта е са овомђ драгоцћносћу древностЂ урадила. Арт . : а одђ памука (гаг!а ћошђусЈма) ноназала се првми путЂ у VIII. столћт!К) у Букареи, гди су Арапи ово, та«о у изобилно растеће произрастћнје први на худг.жество употреблнвати почели. Услћдству тога поднгиу ппи млоге рукодћлннце у Цепту , на прибрежЈнча Африке, наскоро затимЂ у Псативи, Валенцш и Толеду у Шпан!и. Памучна арт!в добје свеобште течеи 16 тенЂ у XI. сголћтио у Европи, и одђ христ1внски земалн прва е бмла СицилЈа, будући се ту ннтомђ памукЂ налазн), кон е артГш памучиу израђивала. Памучеа арт1л у старимЂ арапскимЂ рукописима бмла е чврста н глатка; али у Тал1а"-