Podunavka Beograd

4

О пђ е дао Берлинљ чрелћ Фркдрихову варошв разиЈирити, напрашо е ла честв евое друг е еупруге ПЈарлотенбургЂ, и завео е главнвш апнеллап,10![Б1н судЂ. ФридрихЋ е 6б10 одћ природе добросрдачанљ , л зиао е својои држави у оп асно време мирЂ одргпати. Д. Аврамовићг>.

ОСОБИТА ПРИДИКАОНИЦА. О дђ тр \умФалногЋ интова по.шепога шнака I о в а н а Соб јескогг , коииг се онг сиу5К10 после обране Беча , кога су Турци обс1:>ли и у страшну неволш довели бмли , начинЈ.на е сада придикаоница у цркви у селу Г р а д ецу кодђ Н овогћ Стетина, кое нринадлежи породици КлаистЂ. ГенералЋ КлаистЋ нашао га е за време седмогодишнћг-Б рата у некомЂ ческомљ моиастиру и собомЂ узео. За сачувати га и овКковћчитн , данашн!. пћгоно онред1.леш"е онђ му е дао. Добро сачувана на нћму златна слова, то асио свћдоче. — Ст. оваке придикаопице богме се даш поб!>де говоршша славити !

И С К Р и ц к. XXVII. Разтргнути су удови твои, слав.шнскш славнмн народе , али обштенми јкивотћ у нвима се миче, свак1И данЋ твол крвв све то весе.ие ври н тече. Дуга бмаше тебн зима студена и бурпа, па и за те почишо сада пролћтни дани забћливати, и за те почиић миогимђ сузама заиивено цвТ.ће цвћтати. Велезпатно е препорођаванћ твое; као што наличи сестра на сестру, тако се на.шче еданЂ другомЂ и пуци твои, народе милБ1и; твои езмци ноказуш свето и неумрло свое братинство. Белезнатно е препорођаванћ твое, али плачине и пустинћ простране као море раздћлгош браћу одђ браће ; жалостнми смнћ непознае порода маике свое. Жалостни мм , лакша намЂ е омраза него лгобавг>, бр:ке се разстаемо него састаемо, руке наше рад!'е уб1го него загрле. Мало до сада уминисмо , да еданЂ другога како валн познамо,

да се братинеки рукуемо и грлимо. Као сламу разнешену одђ вћтра , пустилисмо да насЋ несрећа развЈн. Све е кодђ насЋ неизвћстно: изговорЋ, писанћ, наука, редЋ и обмчаи. Све се то мора препородити, мука е велика, али ће и 10штђ већа радостг. бмти. Поклонимо се предЋ знаменитомЂ судбиномЂ, кон насЂ чека, оружаимо се чврстммЂ узтрплћнћмЂ, великодушномЂ понизносћу. Н1е сада време да пћвамо стару славу нашу. Како човекЂ, дижући велику тежину , мучи се и уздане , тако и мм мучећи се радпмо, и мучећи се добшмо тежку круну спасоносне слободе наше.

НАРОДНЕ СРБСКЕ ИОСЛОВИЦЕ. (Скушо Тодорт. ВлаићЂ. ) Више се трулл†турЂ ветромЂ заноси, негоЈчитавЂ. ШутЂ сђ рогатммЂ бити се неможе. За козу ше сено. Бадава добро семе, кадЂ е рђаво оранћ. Голо тиче одма крила нестече.

Д А Р М А Р Ђ. Слобода е обчаранмн зецт., за кнме обчаранвш ртг, н»родт., непрестано трчн, а зеца неможе да ухвати. Хинезк!и царт. Н1в таковми Хинезацт., вао што се ммсли. Садашнвји хннезкји царт. говори: „Ствар^н на св-ћту толико има, да ш еданЂ човекч. пеможе све знати. Но чита ли кнвиге, и обучава ли се у д&ашама, то ће тпмт. средства наћи, да у своме правленио много злоупотреблешн неучини. Н самБ дуже одђ 50 година владао, и за то време само еаић мало блуднБ1н починш, а то захвалити имамт>чвтанн)." Као што р&ка у море, тако жнвотђ тече кт. смртн; животт> намт. се чнни сладакт., смртБ горка. „Поштен^ћ нандуже трае." По свои прилици зато, што се нанман!; употреблнва.

НОВА КНБИГА. Троебратсгво , то естЂ родг, тгутч>, и наадт, .пужа. Творевина у три лбсне за у Сербгннку одг Симе Милутиновића Сараилге. У Бковраду, при правителственноп кншгопечатти 1844. •—• На 16тини стр. 72.

Учрединк -Б М илошђ Поповићт.. Издаио и печагано у Правителственои КнћигопечатнБи у Београду.