Podunavka Beograd

6

Слободне идее есу наслћдје свјнј лн >Д1и, кои неће само поданици , него и државограђани да буду. Владћтелв молге свћтљ изђ котве (ленгера) покренути, кадЂ са соглас ^емЂ обштега мн1.н1л влада. . Народи ишту владЕше праведнм закона, а презиру гадно самоволвство. ГласЋ народа есте израженје обштега човечЈегЂ разума , и закони , кои се на овоме оснуго, обезбкђук) државу одт. сваке бурћ. Онаи е владћтелв снажант> и велик1и. кои наиразумше и наипоштен1е мугкеве из^! свога народа за совћтнике узети може. Они га чине свагда внимателнммЂ на оно, што истино благо народа постизава, и прибавлнго му повЕреше , коимђ може онђ у свима опасностима на мчачку и снажну помоћв свои рачунати. Владћтелв , кои свое совћтнике изђ св 1 Ш класса небира , одузима себи увиђавноств свога времена, и губи наклоноств свои поданика. Сажалћнл достоннђ е онаи владћтелв, кои наиспособгпе и наидобродћтелћнје мужеве у свои окружаи неузима. Глупоств е наивише држава уиропастила. КадЂ влад1>телв наиспособи1е мужеве за свое совћтнике бира, онђ побуђуе тимђ и науке и лепа художества и подкрепллва трговнну и радиноств. Ово су прави извори богатства држава, честв книзева, срећа народа. Слобода чини науке и трговину цветагоћомЂ, и кадЂ кнлзђ само оне препоне сђ пута уклони, кое нћномЂ безпрепетном!> вођенго на путу стое , онда чини оно , шта одђ нћга дужностб изискуе. ВладћтелБ се нема ни одђ чега тако бонти, као одђ куге улагивана и преваре. Добри друмови и слободна трговина, то су средства , кон трговину подићи и народе у дћателностБ и благостанћ поставити могу. НародЂ мора 6 б1ти храбарЂ , а то е свакш слободанЂ народЂ , кои се ничега тако небои, као срамногЂ поднрмчена.

Треба одушевлнвати младо и старо за отечества честБ и —, и никака†непр1лтелБ неће се сметн усудити овога се коснути. Слободнми народЂ есте храбарЂ народЂ, и оно су будале, кои гонаке робствомЂ образоваги траже. ВладћтелБ нарочито мора се старати, да у свакомЂ дћлу истину дозна, ерЂ му само ова ползу приноси , а лажа и превара упропашћуе II нћга II нћгОВу ФЗМИЛ1ГО. ВладћтелБ треба благородно да мшсли и да се разговара сђ богатБ1МЂ и са сиромаомЂ прЈлтелБСКи. ВладћтелБ треба да избћгава порокЂ, да се чува одђ зла и да удаллва одђ себе лгоде, кои неће свагда свого дужностБ по могућству да испуннваго. Трчилаже и улагива.шце могу владћтела кодђ народа омразити.

кадђ е и зашто е престало крунисанђ немачки царева у риму? ФердинадЂ I. како ступи на престолЂ немачиш 1558. године, одма пошл ћ свогђ великогђ комориика Гусмана папи Пав.лу IV. у Римђ, да му лви оставку Карла V. на владу немачку, да га увћри о своши према нћму покорности, и заштити , и да му обзнани , да ће онђ скоро чрезЂ свое послаиство себи крунисанћ у нћга запросити. Но Паво IV*., кои посланика ФердинандовогЂ као царскогЂ посланш;а ниприпознати нехтеде, по сили системе хилдебрандске ислсни се, да онђ оставку Карла V. неуважава, што она ше нћму у руне предана; исто тако неуважава и непризнае изборЂ Фердинандо†за цара , што оваи изборЂ одђ части произилази одђ еретичнв1 кнезова, кои се сваке милости и власти, кого су они пре одпада свогђ одђ римске цркве имали, лишаваго; него да се ФердинандБ подложи папиномЂ суду, да се избора у ФранкФурту држаногЂ одрекне , и да се покае, пакЂ ће одђ отеческе благонаклоности папине опроштенћ получити. У исто време иште папа одђ Фердинанда, да онђ свогђ свша Максими.чана, когђ су Еваигелици воспитали,