Podunavka Beograd

«равку пиаћено. А за кирпо истЈехт. што се I валн плаћати, зато како се тко погоди , зашто су ствари отђ азне. ■Булгобаша и онђ Голи — данаст. поставлн ј се да буде међу вама у Нахш Кладовачкои за Капетана коего вамЂ наређуг-мЂ да признавате и наредбе кое вамљ буде казивати да обслу- ! жуете. За ВоиводуЖивка коега вм гкелитеи кои е ј посланЂ отђ Верховиогг. Вожда и нашего Со- I вћта да буде ванљ КомандантЂ у Кладово — ! Нћга имате у свачемт. слушати, такођерљ и О- [ берт. кнезћ Крачунт., и капетанљ кои е данаст. I поставлћнљ, они ће нћгову заповћдв испуннти | — а онђ отђ нашего Верховнаго Вожда и В б1- ; сокомилостивогђ Г <1сподара , кои ће васЂ лгобити и одазла бранити како свое смиове, када нћгову заповедв узаслушате. За соли ока 100. кон се превазе на скели ђумрука 20. пара. — скелеши скеле пара 10. ј кантариие паре 2. •— то чинн свега паре 32. а ј аколи бм на сво1'ои скели са знанћмЂ скелеџ^е | превезо, то има платити полгјкћ мар!нша то ј еств петђ пара. Писано у Кладову сђ приложешемЂ нашего печата 8 ГОла 1811. года. | М. П. Младент . Л1н.шиановић 'б.

КАНО ПОБОЛШАШО ОБШТЕГД СТАНН МОЖЕМО У ПОМОћИ ББ1ТИ? Сваши одђ насЂ поболшашо постоећега станл непосредствено нанвише тимђ помаже, ако настои себе самога поболшати, у себи самомЂ побћдити чувственвш елементЂ , кои се противи доброме, ако све оно , што е истино, лћпо, добро и свето у своме кругу дћиствованл по силама евоима подпомаже, слћпми егоизамЂ, овогђ закованогЂ непр1нтелл свакога дружтвенога реда, укроћава, а напротивЂ у лгобави, то ће рећи у притаенго и жертвованго себе, на кратко у животу за друге, у чему намЂ ХристосЂ као учителЂ и образацЂ предходхо, са свакимЂ у своме кругу надмеће ее. Кодђ иравствено крћпостна народа теже се избћћи могке властолгоб^е, неголи кодђ . иравствено покваренога. Ако се дакле кон народЂ тужи на

зла времена, па угнћтаванћ и тиранство г то тимт. носредствено припознае собствену нравствену развратноств. НекЂ се мане тога, нека опомене себе на нравствену силу волћ , и дћломЂ ту нека докаже; времена ће онда по себи боин бшти, угнћтаванћ престати, тиранство изчезнути. Мнсли ли далћ народЂ, да се само новимђ уредбаиа, државнимЂ устроентнма и закоиима. а ничимђ другимЂ ићгово положеиЈе истиио поправити може, то се лгото вара, ерЂ све новости тога рода истомђ мора духЂ народа оживотворити, и зато само онда полезне бмти могу, ако су изђ истш одно1иеиЈа времена, изт> душевнм и повћстнм потреба народа произишле, и ако се нравственомЂ силомђ истога народа оживлнваго, уздржаваго и изображаваго. Све и свако поболшанћ грађанскога станн има се заночети са нравственв1МЂ поболшанћмЂ единственм лгод1и. М. СлободинЂ.

И С К Р И Ц Е. XXIX. Мала бродице, разрушена, безЂ едра, безЂ весла, куда ћепн. ти сама , кои ће ти вћтарт помоћи? Утешићни у овомђ краго землћ, међу планинама п моремЂ, што смо мм, жалостни, куда можемо протезати крила наша? Хоћемо ли мм новога кола бмти среда одт^ зрака? Тко ће предобмти, планина или море? Комђ ће езнку одзмвђ гоа;не Славге одговарати за тис_ућу година? Н!,та ће одђ насЂ остати у спомену човеческомЂ? Незна се, кудЂ ће се окренути, гдћ ли се утемелг.ити надаић наше, незна се, ни одђ кое ће се стране забћлити. Несложни гласи буче сада сћмо, сада тамо, те по дугомЂ мучашо, мако пебо после гриллвине мучи, приправлиго се да бацаго свое етрћле. Но што пмтамЂ л сада? Болћ е иезнати времена, код кшггђ пису. Малми нити великЈи, човекЂ нити народЂ , нитко невиди што га чека. НашЂ добрми отацЂ води насЂ за руке: слћпота иаша, она е даракЂ нћгове милости: мм желимо добра, а добро ће намЂ бмти: пмтаимо га, да познамо дику нашу , онда ће намЂ Богђ дати више, него што мм иштемо. Валн само да мм мшслимо о одлуци нашои, а не да, као прама лслама извалћна животинл , сва паметв наша буде ждерати иашу и ближнљи наши рану. ШЗГ У Подувавки Ј\'° 2. подкрала се погр-ћшка у заговетке 11. реду, н треба читати „ову" »Љсто „ ови."

Учредникт. М и л о ш "Б П о п о в н ћ 1«. Издаво и печатано у Правителствеиои КнБИгопечатнвн у &еограду.