Podunavka Beograd

Ј Ж

•Л? 6.

Београ дђ 10. Фебруара.

1835.

ЛЗ 49. изв-бст1е ДРУЖСТВА СРБСКЕ СЛОВЕСНОСТИ У БЕОГРАДУ одт, 2. Фебруара 1845.

бтво е у последнћмЂ свомђ главномљ зак.иочило , да се оне називословне рКчи, кое е у редовншм -б своимђ засћдан1нма пре израдило и у томђ главномљ наново разсмотрило и, по увиђенои потреби и прилиии, прераднло, у Додатку наши Србски Новнна , у Подунавки, на таи конацљ напечатаго, да о нђи иа не само и удалћни нћгови почитаеми членови, него и остали, позива за то имагоћи, србски книигпевници МБ1сле и свое ммсли или непосредствено или средствомљ наши овдаппи.и ил' ииостранм Србски Новина Дружству нриобште. То е оно безљ одлагана учинило , као штр, по другомт. свомћ рћшен1го, ниеданпутЋ н)е пропустило , у поменутои Подунавки и оне рћчи на свћтЂ издати, кое е у поединммЋ своимћ, одонда наставлћншмЂ, редовнммЂ засћдан1лма за заиочетми свои називословнми РћчникЂ израдити могло. Тако е оваи посао Дружства постао предметомЂ авности , одђ кое е оно о нћму , као о немаловаагномЂ езмкословномЂ полву , више кнћшкевне расправе и пресуде очекивало, него колико му е досадЂ показала. Дружство е овога свогђ дћла само првми почетакЂ израдило и обћлоданило, па зато воли оно засадЂ, овако мучанћ ученм наши лгодш о нћму свакои другон прилици приписати, него ».емарности иђи-

нои за народнми езмкЂ или непрнличнои ладноћиЈпрема народномЂ кнвижеству, кон уданаш.на времена немило свћдочи , да се где слабо што за народностБ ради, У свему свћту , у комђ се не само ирко сунце, него и лгобка текљ зора благодатне образованости указала, данасљ е ак1и духЂ народности буданЂ н дћлателанЂ, и зкиво се занима са свачимЂ, што се годђ у народима за народе, па бмло оно колико му драго мало и слабо, производи, одђ тога сђ осталммђ онаи величественми народнми градЂ вћшто и силно зидагоћи, кои ни лгодскш непр1ателБ, ни ровило времена не може ласно, можда никако, разрушити, и кои другш ше, него градЂ исте благословене живе и животворне народности. Ко бм дакле безЂ доволђногђ увћрена мого и поммслити , а нек'мо ли др;кати , да се само србсиш духЂ народности !О штђ н1е пробудјо , подкрепЈо и у свои спосителпБш посао упустк>? Дружство в нанболвимЂ своимђ снлама и обозрително радило на припрел ^и за свои називословнми РћчникЂ , па зато , и џјто е лвностб , ко|"ои е оно вћрно на разсудакЂ подиело , безЂ особнтогЂ претреса досадЂ оставила, као и што су се нћкн рћчи изђ нћ већЂ кнђижевно почеле употреблнвати , ммсли оно и сђ нћкимЂ поуздаићмЂ држи, да 1Пе сасвимЂ цћлв свого промашило, и да слободно може, и далћ на предузетомЂ путу кђ овои ступати. Зна Дружство и само добро, колико е далеко одунда заостало, где бм рећи могло, да су сви изрази те нћгове припреме еднако удесни и валини; но кадЂ промв ^сли, да е управо око' онм израза, о коима е и само наилакше нашло , да бм ш требало болћ начинити, наивише муке имало и опетЂ се наипосле принуђено нашло , у првомЂ ш виду и као што ш е задржало оставити: онда 6 и о томђ увћрено , да ће млоги бмти, кои ће ласно моћи сављ нћговЂ посао о-