Podunavka Beograd

80

С И Т Н И Ц Е. Човече, обрати се кудгодЋ хоћрш'1« да гпокоиство нађешЂ ; — срце прапо спокоиство само у Богу налази. Ч овркђ онаи , кои за другог -ћ живи. игобимац -б е Творца. НКму с.гћдуе сиава , биагодарноств е нћгово унрашен1е. О нћ и после нћгове снрти неће заборав.гћнљ бмти. На овомг, свћту одћ свачега видимо само цвћт-Б, а на ономђ плодђ. Човег .Ђ кои бапЈЂ ннкаквогЂ прјнтелн нема. онћ е у средини отечества странац'в. Кога мрзи радити, онаи е свое собствене среће непр1дтел1>. —■ Заслуга е зачина овогђ агивота. Кон се чрезЂ покалн!е неукроти, таи нити е за оваи , нити за он:ш св1.тт». То е врло зло , кад-Б казнћно дћте зна, да ће заштиту наћи; ерЂ оно онда свон) назнв неправди учителћвои, а не сво1ои непристоиности приписуе. Староств обично уздише, кадт> се на младостг. опомене. Жена е доста лћпа , вели Лутер в, кадЂ се своме мугку допада. Лшбавћ е дћте, а честолтбје е гигантЂ. СупружникЂ е само ил Ј господарЂ ил' слуга , онђ се мсра повиновати ил' самЂ узду држати. Лгоди се обично већма кланнго предЂ пунимђ џеповима, него предЂ пунимЂ главама. ТТГтп ползуто наибола поучен1*л , кадЂ по нвима неншвимо? Д. АврамовићЂ.

ВРЛОМЕ РОДОЛШБУ СРБСКОМЂ, ГРНГОРИО ВОЗАРАВНћУ. (Изт> Пожунске читаонице србске.)

Лаиде вило србска посестримо Олн сада оли баш?. пикада!

18 4 3.

Те невешто тм појиози Србче Звучне гусле вешто ударати , Слабе гласе тм твоимђ заме /ги , Па н речи невештоме перу Кажи мнна посеетримо вило! Србу врлочт. рода добротверу Да узт, гусле н елично попеваил, Да попевам -ђ, име му разносимт. 11о Србскчме роду племениту, Славио име Возаровићт. Глише, Да роДЋ позна свога добротпора, Да га позна и да му попева Срца свога топлу благодарностБ. Коег' кппећ' срце добротворно За сродничтво б!е неуморно; Кон рода с.вога удалћнои Браћи сладкои на помоћв притиче, Скоро да бв1 давно већт. сммшл^ну Непрекидио достигли намеру. А ТБ1 мон посестримо драга, Непочаси часа ни еднога Већт. се спуштаи у мирисне башче И роснога ту наберн цвећа, Коено е зора расцветала , И звездица лгобк^и мприст, дала, Те одт. н^ћга китнастт. венацт. гради, Носи итро србскомт. Београду И увенчаи мудру србску главу Мудру главу Возаровићт. Глише. А мб1 ћемо вБшшћг-Б отца молит' — Моћ-сџла е велика н-ћгова Да му дане живота продужп А на дику н на славу нашу.*) Л а з а р т> П о ш т и ћ т..

НОВА КНБИГА. ГИсмарица Скуто и издао Радованг ПреЈпо вићт,. КнЂига прва. У Београдц, у Правителстве ноп КнЋигопечатнг>и 1845. — На 8-ку, стр. 85. Разр^ћшенЈе Загонетке у 14. ЦариградЂ , Цар , игра , гра , градЂ.

*) Ооо в нзт» признат елнм чуства истекло, што в Г Гр. Возаровићт. киБиншицу нашу сиажно подупро в под помогао*

Издано и печатано

Учрединкт. Милошђ Поповићт.. у Правителствевои КвБИгопечатнвн у Београду