Podunavka Beograd

92

жава. Оногђ истогђ дана , кои вамђ се онако дугачакЂ учин10 , вћроатно е да е она смнрила више одв осамдесетЂ тисућа дугаа , нов су се бориле сђ нбиовимћ бедама : ко.шко се нђи родило иа оваи беднми светЂ , толико е ш.и осетило болго порођан, а шшђ млого више нби гкалостг. за изгублћнммЂ отцемЂ , дететомЂ , су пругомЂ пр1ателћмЂ. •—- Помислите на оне мил !оне створена, кои стенго у робству, тамиицама , сиротинви , на све оне , кои гииу подђ мукама свакимЂ даномЂ умлозкавагоћимЂ се, или подђ болама неизлечимимЂ- Колико е нђи у овомђ тренућу жертва очални, мучена , и мрзостн! — Па добро ! оваи у;каснБШ данЂ прошо е безЂ повратка, како за нг.н , тако и за васЂ, а тако и за наисрећн1е , коима одђ тога ше ништа друго заостало. осимђ суетне жалости за прошлимЂ уживанимЂ радостима. — Само доброчинацЂ знао е употребити брзо течише времена, назначавагоћи на ономђ дану , кои е прошо , и кога мена више, свон права на будућностђ , кон ће доћи .. . РазумЂ се иротиви овимђ утћхама позаимлћнима одђ туђи патнг,и, но чувство се томе одае, и надеигда на будуће суштествованћ тћши нзсђ у садашнћмЂ. Ма до кои краиност1и да 6 бј бглли доведени, опоменимо се да мало ш,и има тако несрећнг.г, да небм бмло за нби никакве утћхе; да мало стачн има тако очадтелнм , да се храброств и радиноств небв! могла нби одрећи. •— Несматрагоћи на ут!>хе приогЂ реда, нападен1л судбе есу побћде за мудраца . . . Сђ канвммЂ презренћмЂ сматра онђ н 1.не ћуди! сђ каивммћ гоначствомђ и тврдоћомЂ сноси онЂ нћне ударе! Сђ 1 ;аг ;вомЂ неустрашимосћу продире онђ скрозт> препоиа! —■ Удри, говори 1оК онђ ; .. . удри . . . удвои 101пђ . .. узвмшенЂ сзмб наДЂ твоимђ ударцима. Можешљ ме потрести, али не оборити , можешЂ ме привити, али не сломити . .. опетЂ ћу се исправити са шшђ већомЂ снагомЂ; 11 ако те немогу лри.трати , да ми будешЂ наклона , принудитћу те, да ми се уиажешЂ као неправичпа. Ж. Т. 0 В 0 С П II Т А II I Ш. Кои саме муагкарце учи, а о науци женске дћтце не стара се, таи само половини рода чо| 1 — ае " —п—-—■ Учредмикт, М II .1 о Издазо и печатаао у Правителств

вечЕн добро твори, а другои полопини наивећу неправду дћла. И само онаи е праведанЂ предЂ цћлокупнимЂ свћтомЂ , кои се труди оба пола изобразити, саставлагоћа цКло лгодство , по опредћлКн1ГО пола. Напразно жели онаи синове, и унуке видити добро воспитане , кои самЂ има лгену посве невоспнтану. Не одђ отца, но одђ матере чуго младенци прву рћчћ , учесе дакле говорнти , и мислитп; а по тому и творити. А чимђ си новђ судЂ иаипре осудио, на то ће ти и поеле судЂ вонати. Кои е у првои младости постао шуваклјн , и до гроба му ни е десница , што шуица. То исто бива и сђ пзшимђ разумомЂ , и срдцемЂ. Тако ни половину добра не чине потомсгву родителЂи, ако синове у наивише школе шилго, а дћери запуштаго како годђ коровЂ. В. Л. НАРОДНЕ СРБСКЕ ЗАГОНЕТКЕ. (Саобштш ТодорЂ Влаићт..) Два се млада човека сроде, тако да едапг другоме матере узму. Пмтанћ е: 1. Какви су нђи двоица онда бм ш родЂ? 2. КаквБЈи су пакЂ еднога и другога деца бмла родЂ? 3. И какввш су родЂ бћ1ла деца ншова између себе? ећхо чЛ'о аЈхозо и ч .хес19 иги 'вцвЛд ' и Х! ј . о •а1шаошчо и ићаошчз !ас!8Ј.вк анУз чУо В Ишли су путемЂ мужко и женско, и срени едногЂ човека. Оваи ш запмта, шта су своите? На кое онда мужко одговори то: да е нћгова мати нћне матере свекрва. Какве су дакле б м ли нби двое своите? •ици и Ч.ћВ10 Седили су мужко и женско, помлади обое, у едномЂ ладу покраи пута. Покраи нви наиђе путникЂ еданЂ , кои — кадЂ имђ назове помози Богђ — рекне: „Благо вама ако ништа нисте своите !" •—• „Ништа нисмо друго своите" одговори женско „само што е у целомЂ животу моа мати мене едну родила и нћгов^ матерБ." Пмтанћ е: шта су своите? Ч.НИО и и1еј\|

II ПОПОВићЂ. нои КчБигопечатнБи у Београду.