Podunavka Beograd

98

главита врлоств и дужностБ ; нити 6 кодђ нви бшло просЈлка ни скитница, а зато нису ни знали за затворе, ерг> ш нису требовали. Наистарш свагда су остапии кодв куће; жене су јимђ се занимале кућевнимв пословима, ткале су платно и сукно; момчадв е свршивала полвске раднћ, а кадљ е требало , слуншла е отачбини на обрану. Они су врло цћнили прирођена права слаб^е женске стране, зато нису чували ни затворали свое жене , већв 1 имђ е бмло слободно и предЂ домаће и предЂ госте и стране излазити. БракЂ јимђ е бмо светЂ ; сами страни хвале уобште непокварену чистоту, стмдлвивостб и верноств славлнски жена. Више жена имали су само владаоци. На мелу читавои родбини столо е еданЂ, обично наистарш , или и друг1и ко наивреднш, а тапога поглавицу сама е родбина себи изђ свое средине изабирала. Онђ е бмо по.средственикђ између земалвс1;и наЧелннка и свое челнди, нбоизи е давао посл!)ве и заповести ; оиђ е продавао што е претицало преко потреба, и куповао што е требало ; онђ е обслул;авао веру, молитве напредЂ говорјо , путнике и госте дочекивао, слунао ш, С7. пвима се разговарао и прат1о ји. Имаовину спого само су онда делили, кадЂ бм се родбина ако размложила , па су млађи могли бирати одђ еднаки делова, што шмђ се допада. У прво доба бмли су сви Славнни у слободи и правама равнн, тако да у домовипи сво10и нису ни знали са робство и сужанћство! Одђ владара свои иска.ш су само да шмђ буду праведие суд1е; они су само бшли први међу кнезовима и жупанима равнимЂ нвима. — „СамЂ слободе ко е вреданЂ, слободв сваку ценит' з н а." СлавнпинЂ зароблћнЂ и затворенЂ, у ч1об му драго власти бмо, престао бм бмти робв, чимђ бм крочЈо на славанску зем.но, нити бм ико више имао права на особу нћгову. Тако исто човечанЂ обичаи дргкали су и према. туђемЂ роблго и зароблћницима. Они ш нису, кано други народи , у вечитоме робству држали, него само за неко време , па су шмђ после на волго оставлалн , ако оће или да се одкупе и међу свое врате, или кодђ нби да заостану као прштелБи и слободни лгоди. —• В б 1ше свега су лгобили слободу, те су се нека племена рад1'е дала искорепити, него у едну целину збити, или се подчинити. Наилепшш бмо 1имђ е мирЂ , на изђ тога узрока нису никада

водили нападнм ратова, штоно на друге бацаго тежк!и ирамЂ робства, него су само присиллвани бмвали , бранити се и занмЂ враћати тлачителвима своиа1Ђ. Воевали су понаивише пћшице и у велииои дружини. 1оште у наистар^е доба имали су права и заноне, што су страномЂ одђ отцева на сб1нове устмено прелазнли , а страномв н на даскама бмли писани. Право и правица давала се обично у храмовима и на светимЂ местима. Свештеници бглли су шмђ мудраци ; они су законе записивали, верозакона проповедали, они су учили мародЂ лечити, певаги, предсказивати, лреме бролти п т. д. Нриповедке старБ1 Нормана говоре о Славннима као о лгодма пресвећенимЂ и вмшимђ створовима, ко коима су у наистарјн времена немачки народи свое боге и славне мужеве на науку шиллли. 6змкђ 1 имђ е 6 бш изображенЂ, витакЂ, снажанЂ, на речима понимима (?понлт1а) и променама богатЂ, тако да е одма , како ш е првми ма наука Христова посетила, свето писмо прекрасно могао тумачити. Али небмлше дано нашимЂ отцевима, старБ1МЂ Славлнима, дуго у миру носити красанЂ венацЂ овб 1 племенитм врлост^и и преимућства. Убиточна сикира бБ1нше 1* имђ ударена у дрво мира, и све се дублћ уривала, што се већма еданаестБш векЂ примицао. Немци кадЂ упропастише римску силу, и видише себе у срећи и наново крштене, кое изђ побозкности , кое — и то понаивише •— изђ лакомства и ради подармлћна •—• стану поганскимЂ Славннима не у лгобави нову веру лгобави него мачемЂ и огнћмЂ лвлити. Ударивши на Славнне после »1логога гоначкогЂ одпора у пропаств 1и доведу, градове славннске са землБомЂ сравне, сву трговину униште, землћподеле, а становниие коесасвимв утамане, кое грозно умале. —• Као што тамо на западу суровошћу немачкомЂ свеодедотриста С1нсета, тако сђ друге стране на истоку различити дивлђи аз^лтски народи свему напредовашо у домаћимЂ врлостима стадоше на путЂ. Све се сложило протива нби и заклело се нбима на убитакЂ, тако да ука дивлби олуина значаи и саста†Славлнима готово сасвимЂ измени, те доцн1б посташе ученици онм , коима су некадЂ учителви бмли. Но гди лежи узрокЂ томе, да народЂ тако великш и такимЂ врлостима окићенЂ, ипакЂ ние на тима темелвима далћ зидао, већЂ и комегодг