Podunavka Beograd

158

III.

ЗемлћО србска , землћо мила , Теби новвш С1ину в^ћк-Б, Садт, по твои мирни гора Разлеже се п4сне екљ: ДухЋ закона гд-ћно бд1в, Ту слобода срећу л1е.

Тебе ђ о р 1> а гиаст. громовнми Изђ мртвога диже сна, Пробуђену АДЕКСАНДЕРЋ Одржати будну зна, И што ОтацЂ ослободи, СМНТ> то в4што кт. цћлн води.

НЋГА бистрни умт, А в р а м а Подпомаже дант. и ноћћ, И што смБ1сли АЛЕКСАНДЕРЂ Вучићева ствара моћв: Такво троиство и Воп. храни, А народт. 1н одђ зла брани.

(Пћвало вдно др ужтво родолгобивв! Срба.)

НЕШТО О НАРОДУ АРМЕНСКОМЂ. ОДЋ МАТ16 Б Л НА. Путованп , кол су се у пређашнн времена лли изђ саме лк>6опб1тности , или изт> желћ кђ забави, или изђ суете понаивише предузимала, постала су садг. изворг. велики полза кнвиЈкевному св^ту; сада већљ готово путуш само учени лгоди : они купе по свћту све , што може бмти користно ладдма; С1,|иаидалБимЂ и непознатимђ народима забавлнш се ; повћств, вћроизповћданТз и кнвижевностс. нвиову изтраЈкуго; улазе 1 имђ у куће: ћудв и обичае, способности и забаве одкривак»; тако да ше већ-Б народа, н1б пука, ма наимапвш и наинезнатн^и бмо, кои Н16 подобро познатг. у нашои Европи. Лако е свакому процћнити дКиства т1е кнвижевнм тру да; ерт> осимт. што се тим б кругх. лгодскога знанн разшируе , и прокршуго се друмови тргованго, нови простори индустрш, па што е наинредн!е, свеза обште и узаимне лгобави међу лгодскимђ покол1тН1нма скопчава се. Мало кратки примћчана о арменскомЂ народу, кон самв у време мога у Турскои банлКнн на артјго метнуо, саобштавамЂ , судећи да нама Славанима, нама учисл !.НБ1ма међу източне народеј потребно е и полезно източне народе из-ближе познати , а особитооне, кои су намЂ сусћднн, или у нашимЂ драеавама живе, и ч1и взикђ показуе какву сличиостћ са нашимЂ. Так!и е арменскЈи пародЂ; овпи е еданЂ одт, наидревнп), и важнм у пређашпБпи Азја. II!.го-

ви домородни списателви производе га изђ колћна семетически породица , чинећи Арама, петога смна Семова , нћговммЂ првородител К мђ . Али , премЂ да бмва очевидне сличности међу овб 1 мђ именомЂ Арама и именом-в, коимђ се реченБш народЂ називлћ, нћки списателви суде, да оваи неможе никако 6 б 1 ти арамскога порекла , з6огђ разлике, нон се налази међу езмкомђ , нарави , и обичаима семетически племена и нћговима. Ти списателви прилажу, да 1и е Хаигђ , кои нрвБШ изводи Армене на исгорнческо полћ, и чш ратови са БеломЂ, асирскимЂ кралћмЂ, дуго изписани читаго се, изтг-рао изђ садашнћ Арменске землћ, или подлож!о нћне првоселце , па се са своимђ лгодствомђ насеЛ10. Кон е одђ две стране при истини? Кодђ СВ1ГО странБ1 списателн, кои говоре о арменскомђ пореклу и еЗБшу , така е смутнл, така непогодба, да изђ нви неможе се о тому ништа лсно развидити : л ни мало несумннмЂ о нвиовомђ заблуђенго , и држећи се старе исторје доказатћу, колико се исторически то доказати дае, да су они сувмше нагло и на лако рћшили оваи важнБш народословнБш задатакЂ, протива мнћшн домороднБ! арменсси исторјограФа. Ни'1 ко несумна, да су Сири арамческогЂ колћна. Већа и болн частв списателн доказуе, да е 63б1кђ сирјнчкји 6 б 10 отацЂ св1го източнм еЗБша, будући да се е употребллвао у Мезоиотамш , у Калдеи , и у Асирш , гдћ се е лгодсши народЂ по обштемЂ потопу иаселт. Поставлагоћи ове две вћроитности, прилажемЂ кђ нвима оно, што СтрабонЂ о арменскомЂ народу говори : оваи списателв налази таку сличностб међу старимЂ «ЗБ1цнма Армена и Снра, да мме.и