Podunavka Beograd

186

свон) кућу: у кућама и на чеинди иаивећа е чистоћа: 10ШТЂ пснаивише све покућство састои из'Б судова кухинћ , изђ дивана около по собама разложенм, и изђ постелн, кое се свако вече простиру една узт> другу по поду, будући да сва Фамил1н у еднои соби спава. То е нанинт> н5ивл 1=> нн св1Н ) народа на изтону; али кодт. св1н) има нћки из.чт1н : производ^ европеискога луксуса већт> свуда починго се провлачити. Богати армени граде себи прекрасне перивое, купатила, и простране палате, кое су унутра често лћпше него иете турске , премљ да су сђ полн тамнимљ бонма намазане, а то изђ лукавства, да тугкно изгледагоћи турску завиств непобуде. Изђ истога узрока они су до сада сакривали сребро астално, драго каменћ , и сваку драгоцћиостБ, кадЂ-годЂ бћ! каквога великаша на посћту чекали. Али сада, кадт. е право притнжаванн утврђено у турскомЂ царству, и кадт> поединмм -б лицама средство е угнћтаванн одузето, сада већв залудна е така предосторошностб. Разгледавши Арменина у свимђ одношен1нма нвнога и посебнога живота, рекавши нешто о нћговои прошлости , о садашнвости нћговои, хоћемо ли штогодђ и о нћговои будућности изрећи? Казати штогодђ безсумнћно о тому, ммслимђ да 6 бј и наиумшимЂ немогуће 6 бјло. Азгн, исто као и Европа, те јошђ иолитически уређеиа; Јоштђ тамо гпе ништа на свому мћсту, ништа постоано , и у овои страни свћта свакЂ може предвиднти едну келику кризу, у коши ће се безЂ сумпК и много европеиски интереса рћшити. У пррр.рату, кои се прииравлн, каква ће срећа изпас.ти АрмеИима? Кодђ нви невиди се 10 штђ доволбно еиемента, кои 6 б 1 могли духЂ обп!те народности произвести, а безЂ духа ти елементи неће моћи на читавБш народЂ дћиствовати , а ж> народима , кое гориречена и недалека чриза свГ.та ненађе утврђене у сво10и народности ! Осимђ тога Арменинђ неима никаква воена своиства; нје храбарЂ, опоенЂ е дубокомЂ и столКтцомђ бонзлвивости, тенги само на доб-мтћ, и гд1. добмва, ту е савршсно задоволннЂ. Одђ таковогЂ народа неможе се очекивати никаква свћтла ни посебна рола: па да е снабд1>венх. наиболвимЂ своиствама, гледагоћи на иолитичиа обстонтелства , у коима живи, онђ небБ1 никако могао свого пређашшо независимостг, докучити; и безЂ едне интервенЦ1в европеиске, а да се нћгови господари неложе и поврате му политичнбјн животђ, л мб 1- |

слимђ , да на прикорЂ св"1го промћна, кое се могу догодити, онђ ће шштђ за дуго време единствено трговацЂ и рукод 'ћлацЂ остати.

ЛШБАВЂ КЂ ОТЕЧЕСТВУ. Отечество ил' землн, гди смо рођени ил' воспитани, кое се за постоанство нашегЂ живота, иманн, и наше чести брине, и коме мм за уживано наставлћше, и за наше изображеше благодарити имамо, отечество, кое намЂ наше миле и вћрне пр1ателћ сахраннва, и кое ће н1>кадЂ нб 10 вђ и нашЂ пепео опетЂ у свое крило примити, заслужуе нашу особиту лгобавБ прама себи, и онаи е бћданЂ, рђавЂ, и неблагодаранЂ човекЂ , кои прама свомђ отечеству топлу лшба†у срцу неосћћа , и свого дужноств према нћму одриче. ДобарЂ е човекЂ жаркомЂ лгобави кђ свомђ отечеству склонћнв, и ако се, као човекЂ за свћтскогЂ грађанина и сматра, зато опетЂ зна, да е онђ честитЂ свћтск'|б грађанинЂ свогђ отечества. ВећимЂ чимђ иеможе се лгобавг, прама отечеству свомђ засвћдочити, као кадЂ се за нћга животђ жертвуе. То е учин10 ЛикургЂ законодавацЂ шпартанскш. КадЂ 1 имђ е већв законе предао , скук!о е Шпартанце и заклео ш, да они до нћговогЂ повратка (ербо е на путЂ полазт) нћговвзмЂ законима вћрнн остану. Затб 1 мђ се онђ удали , дође у ДелФЂ , и принесе жертву богу Аполону: затБпљ дође у Крету, и ту своеволБно одђ глади умре, да бм тбшђ ШпартаицБЈма свакЈн узрокЂ уклон10, кои бм ш ићговБ1МЂ законима невћрне учин1о. Онђ е и то заповћд1о, да после смрти нћгово тћло сажегу , и да пепео у море баце , само да небм одђ нћга ништа у Шпарту натрагЂ дошло. Ово е учишо ЛикургЂ, вели ПлутархЂ, у свомђ вћку, у комђ 10 штђ надежде имао, да 6 б 1 дуже живити могао. КодрЂ, последнтЛи кралв Атинск1и, умро е своеволБно за отечество, и то 107. год. пре Христа. У еднои битки између Атине и Мегаре рекне едаиЂ ОракулЂ: „Она ће страна по6'ћдити , кон свогђ кралн изгуби." Текв што е то КодрЂ чуо, преобуче се као селнкЂ , узме велику сикиру, и едно бреме дрва на леђа, отиде у непр1нтелБСК1И станЂ, замете кавгу, и у61К) га. Између Картагинана и Цириннна, нв1овш сусћда, едан -путЂ се породи дуготрагоћа и