Podunavka Beograd

отчина престол^Ј наслћдјо , н нлвКстипши га, у каквои се тескоби и песреГт напази зоогћ неверногЂ му брата Вука. кои га « помоћу кралн УнгарскогЂ Андрјв скоро свик> доб1ра .шшк), замоли га , да бш мошти пренодобао#'!« Симеона , нБиова родите.1а, преиео изћ Хилендара у Студеницу, па томђ приликомЋ помирјо га сг. братомљ на гробу отчиномђ. У Савви се зачне исполинска намћра кт> бпагостодшк) свога рода и отечестса. Онг> одма' ;]о'ити брату у помоћв : пренесе кости родитеиа у Студеницу и положивши ш у мраморнми гробћ, предсретне Вука овммђ одђ прилике речма: Зашто брате Вуче, твошмђ лакомосћу узнемири стар1ега брата СтеФана, обшта и законогЂ господара, узнемири народЂ и отечество, наруши мои покои , потресе кости милогђ нашегЂ родителн и лкјто згреши и Богу и .подма? Камо срећа да се ниси ни родјо, или да си нелкЂ преминуо, те да збогЂ твок неситости и беззаконЈа толикји светЂ нестрада. Л остави домђ, да е вама прострате, остави мого дедовину и очевину, само да ваша деца што вБ1ше наслћде и угкиваго , избра' себи единми мирЂ, па и таи ми одузе тм, кон си одђ старЈегЂ брат& сва добра одузео и престолЂ отео. АзарЂ незнашЂ браико, да е све отето, проклето! Но вмшнбимђ те Богомђ и н1->му угодившнмЂ родителћмЂ нашимЂ заклинћмЂ, нризнан свош погрешку , с.гћдуи примеру кгшћегЂ се за грехе свое Давида, донђ е у теби душа , да е небв1 иа вћки изгубЈо: остави неправедно заузету круну; прођи се погибеине помоћи злоковарногЂ крала Андр1е, кои бм те мир^о, а не мраз!о и покрвш сђ братомт., кадЂ бм ти добра агелт! ВукЂ обммђ речма тронутЂ , призна свош погрешку, замоли брата Сте -1>ана за опроштенћ и задоволБи се сђ Хулмјомн и ХерцеговиномЂ. Да бм ово помиреше нерушимо остало , и да бм се за примерЂ потомцмма вечно споминнло, сазида Савва Жичу, великолћпнми храмЂ на честв Вознесен^ш Господнш. Заиста наикрасН1И и наипоузданји способЂ кђ помиренЈш едновћрнм и едноплеменБ! противнича и непр1нтела ! Дзи БонЈе, да се оваи храмЂ, кои е одђ неверника порушенЂ , обнови и плеиенитОи аЈвлби свогђ установитела и у напредакЂ оДгова-

ра ! — Но да се небм никако до непр^ателБства ни долазило , него да бм свуда у Србскои землби братска лшбавБ и света слога царствовала, валало е народЂ болћ упознати сђ наукомЋ Христовомђ, ваиало га е иаучити страу БоииемЂ, као началу сваке премудрости и извору свакогЂ добра. Зато Савва у договору сђ братомЂ СтеФаномЂ стане на све стране подизати цркве и манастире, установи у землБИ дванаестБ епископ1н , и издћиствовавши одђ нсточногђ цара и патр1арха право, да Србски епископи могу сами избирати Арх ^епископа , постане првћш Арх1епископЂ Србск1и —, па самЂ собомЂ и помоћу други са стране позванм нскуснм мужева, почне наиревностше просвештавати свои народЂ истиномђ евангелскомЂ, а младежБ Србску за свештенике и учителћ воспитавати и наставлати, те сотимђ роду и отечеству красН1Ш и саин1Ш бу дућностБ уготовлавати. Ни претнћ у оно време наисилшегЂ Ватикана, ни стра овита воиска овомђ на услуги стоећегЂ крала МаџарскогЂ , ни упорство свакои новости противећ1и се, затуцанм у старе , плесниве обичае простака •— нису могла ослабити ни угасити ватрену ревностБ овогђ за благороднБШЂ дћлима заузета и лгобавго кђ обштемЂ благу одушевлћна мужа, кои е за неизказане свов труде тражт награду у своши савћсти, у лепомЂ успћванш свогђ предпр1нт1н и у примерномЂ спомену благодарногЂ потомства. Онђ предузето дћло срећно оконча, укротивши суровв нрави и дивлћ страсти свогђ народа и воспитавши млоге младиће за пастире стада Христова и за благопотребне членове садЂ већЂ са сваке стране незавмсимогЂ отечества. (Конацт> слкдуе.)

НОВА ННћИГА. Земл^описпнге целогг сеета сачшЛпо, по напновГе.м, државно .ПЂ стато за ешша и нижа училишта и за свако стан'6 грађана, Д1илованомт» И. СпасићемЂ, Докторг Философге, Редовнн.пт, Чл. Дружства Србске Словесности, Чл. Одбора Просвештенгр, и ГлавнимЂ Управител&.т, основнм Нчилишта Кнпжества Срдгв. Н Београду, у кнг>игопечатнш Кннжества Србскогг 1845. —■ На 8-ку, стр. 318.

УчредникЂ Мијошћ Поповићч.. Издано и печатаио т Праввтедственон Кићигопечатн^н у БеоградЈ.