Podunavka Beograd

дико-Руси, 2. Мало-Руси, 3. Бугари. 4. Ср!>и, 5 Хрватн , 6. Словиици. «1,веро - заладнмлгв: 7. Полаци, 8. Чеси. 9. Горнви Луишмаии, 10. Долвни Лужичани , а напосидпу 11. чм Слонаци сђ нашимЋ собственнБШЂ. еловенскимЂ сзмкомтј ." -— По оволпз устроенго свое системе о узатшости прелази на гласове, кои ће противу н1:.голога почшшнн викати, а имешпо „да ће кои ново ово устроен!. звати одћлћнЗ.мЋ. и разбЈлнћмЂ, и да ће се позивати па странне европеиске народе, као на н1.мач;:1и, ФранцузкЈи, талјннскш, шпанболскш , енглезкШ, кои еданг. кнБингеванЋ езмкЂ имаго, и ове ће за примћрг. сђ пох.валомт>, и за наслћдовапћ препоручивати." — Оввша г. ШтурЂ одговара: да „угледанћ на народе странне то е, да бм мм поредЂ ш.иове споеобности (по нђиовомђ начину) гкивили , и поредЂ нг>и у животу се нашвдМЂ воздћлавали; иишта, сасвимЂ ништа то неважи. и кадЂ бм важило, то бм слћдовало, да штогодђ у другомЂ народу видимо , мм бм такођерЂ то одма примали, и у нашЂ ншвотђ уводили. То чине гдћкои народи , али тимђ управо показуго оскудоств своега собственнога духа, и собственнога живота, и управо су маимуни други народа." — Потомђ поосо 6 ђ евакш одђ ти предпомепутм народа доводи , и прекрасно показуе, да народтз германскји ние се разгранат10 , али одђ нћга граичице или су сасвимђ одпале , и тако снои особенми ншвотђ не граиатми него ннонароднми зачеле , и водиле; или грапе, на обштемЂ деблу неимагоћи влаге кђ своему развитку, осушиле се." ТакођерЂ у народу ФрапцузкомЂ , талЈлпскомЂ, енглезкомЂ никаквБ1 грана неима , они се тамо ниеу развили, и тако дакле угледанћ у дћлу опо.мђ на иароде предпоставлТ.ле указуе на невћжество, и незнанЈ. исторје други , и насЂ самм. При становишту историческогЂ развитка о садрнгаго гранате узаимности народа славннскога говори иеђу осталммЂ.- да су КолларЂ свого „Славе Кћерв" (81а\'у Осега) и ШаФарнкЂ Славннеке Старожитности текЂ као рођени Словаци створити иогли, ербо узаимностг. славштека породила се у наистарши средини елавипства — у Татрама— . КадЂ е на таи начинЂ Г. ШтурЂ представт , да ,мм Словаци с м о г р а н а, да ниаио с о б;т в е н о н а р Т> ч 1 е, кое е одђ ческога одћлћ10," прелази потомђ кђ организму езмка словенкога, и доказуе разлнку међу нђимђ и ческимЂ, Учредмнкт. Милс 1 Издано и печатано у Правцтелсгв

н дратоцћнностБ словенекога езмка опредћлш « тпмђ , да „нарТ.чЈе словенско ншто се Форме, н матерје тиче тако е клупче свјго нарТлпа сиавннски . одђ коега се конци изв1нго ио свима," тако као што е бмла Тратра и ДунавЂ. стара колћвка св1го Славнна. По овима угодиима ])Ј.чма обраћа се г. списате.ш кђ сво10и родбини, и опоминћ го на дћнтелностЂ, и слогу у евоемЂ собственном7> езмку, у езмку народномЂ словенскомђ , до садЂ предЂ свћтомЂ затаеиммЂ, у еЗБп:у, у коемЂ силе наше духовне едино развити, као народЂ . као грана стати можемо. „Мм смо Словаци, и као Словаци стоимо предЂ свћтомђ , и елавннствомЂ, само кадЂ то учинимо, можемо имати иадежду на иовмшенћ езмка нашега, и кодђ насЂ самм, и магдћ, ербо е духЂ словенск!и такођерЂ само иа собствени крили; излетГо, и Летити може. Мн емо јоште сами свћтЂ у себи. Као у животу лгодства животђ, нашЂ животомђ кђ нашои народнои цћлости назначити морамо , тако у животу нашеиЂ нашемЂ народномЂ гранченћ изтиснути , и свакш свое зван1е одправити имамо, ербо иначе животђ нашЂ се изобразити неће , а ш нити ћемо ееби нити другому помоћи. Аособено грана наша нема одношен1е само кђ животу нашему народному; али животомђ нашимЂ народнммЂ и кђ животу лгодскому на пукЂ."*) ПетарЂ Гостинск1и.

ОДГОНЕТКА НА ЗАГОНЕТКУ НАРОДНУ У ПРОШЛОМЂ ЧИСЛУ ПОДУНАВКЕ. Ако е младићЂ заиста вопросЂ дћвоике рћпио, то е онђ морао казати, да е она у котарици 36. нбука имала, а то се заклгочуе и обистиннва изђ тога , што 36. и 36. чине 72. , а овои сумми додавши половину и четвртину тридеетшестине, еирћчЂ: 18. и 9., постае 99. и потомђ са тште еднБШЂ одозго додатБ1МЂ, постае равно дТ.воикомђ зактевано с т о. Р. АлимиићЂ, С. В. *) Ован члавакт. саобштавало беЗЂ евакв прнмђчан1п одч. на-. ше стране , задржавашћн то за другу прилику , кадч. саму кнћигу добв1вмо, па онда ћемо и наше мн^ше оузаниности славанскои изразити. На оваи пакЂ допнст. прим&тити морамо, да почитаемми г. дописателБ Н1В Србинт., но СловакЂ, па како красно србскн пише ; зашто зватњ ваии, да 6 таи дописђ изворно србски напнсанЂ, и то тако, да никакве поправке наше, нн у маденкостнма, швпо-. требовао: Тако дакле н драги саплеменици наши словенски уче нар%ч1в наше и знак) га . хвала 1 имђ! Заиста л $ пђ и подражашл достоинт, прим -ћрЂ в за насЂ Србе! У.

Ш 1» ПоПОВићЂ. еноК К н к н г о и е ча т н ћ и у Бео -градЈ.