Podunavka Beograd

брате, да си сђ Французима посла имао! Како бм таково што предЂ едномг> дћвоикомБ рекао! — н&стави дал1>, кћери моа." „.Послушаи »1е 1оване"' рече дћвоика, окренувши се нг. старцу. „„Караогли, старвш непр ^лтелБ иаше Фамил1 *е, употребившн мрзостљ против -Б моега отца на свок) подзу, опадне га бечЂ основа. Наскоро се неповолБнми гласЂ о моему отцу разпростре. А.лИ га назове издаицомђ и нарушителћмЂ обштега мира. Пре три дана обколи нашу кућу една чета Арнаута. О ужасне опомене ! Мои родителви, браћа и сродници , сви буду поубЈнни. Само п останемЂ жива. ЗлочинацЂ присвои отца моега благо, а а утечеиЂ одђ нћгове мишице!"' „Чуо самБ о несрећи твг>ега отца, и знамЂ, да су те Шкипетари (Албанези) три дана тра»:или, но мм ћемо те подђ нашу заштиту узети. Нћколико дана можешЂ у едноЈие таиноме углго мое колибе провести. Али гдћ ћешЂ се доцЈПе прикрити? Тежко оному , кои те подђ свои кровЂ узме!" Дћвоика спусти жалостно гиаву и неодговори ништа. Марко, погледавши дражестну Савку, почне ватренно: „,, Т б1 си ћерка еднога Господина, а н самЂ простЂ аидукЂ. Негледаи ме презрителнммЂ окомђ : предЂ Богомђ смо сви равни. У планини имамЂ кућу, у кући обв1таваи) добри лгоди , тамо живи мо.ч мати и две сестре. Они ће те као члена свое Фамил1 *е примити. Тамо нећешЂ наћи ни скупоцћнм дивана, нити краснм сћница ; твол ће младостб бмти заштићена умћрено вксокима зидовима и пажнвомЂ, као што е СулБОти слаб1ему полу и едному добротвору указуго. Пођи са мномђ !"" (Продужен1в сл&дув.)

МУДРА И НРАВОУЧИТЕЛНА ИЗРЕЧЕНШ. (Изт. прнчта нзвео Тодорт. Вланћ-в.)

Мудрога срце претна сокрушава; а безумнми ни бои не чуствуе.

Мужу сммслену неизбћжима е брижлвивоств; безумному е разммшлћше о злу. ПредЂ очима Божшма сви су путови човека, а од-туда бв1ће му е провиђено. ЗаконопреступленЈе човена уловлнваго, а у плћну нћговомЂ затезлБИВЂ е. Кои прима наказанје, животомђ се благимЂ гр1е; а хранећи обличеша, умудрава се. Како годђ што свагда пре порушешн каквога нибудђ праведнога стана човечЈега предварава досада, тако исто пре падеша злопомшшл 'ћн16. СлавнмиемужЂ кроткодушанЂ смиренјемЂ, а не кои дћли користи сђ досадителг>има. Што е човекЂ више разумши о вмшимђ стварима, то све више блага находи. Не редко се случава, да се премудри и разумни злима наричу, а сладки у бесћди више чувени бмваго. Источиикђ благЂ е живота разумЂ свакому, кои га сачува; а наказаше безумнм зло е. Срце премудрога уразумева што му излази изђ свои уста , и свагда му е разумЂ у НБИма. Сатови медовни то су добра изречешн човека, а сладостБ нБШва лукљ му е души. Путови живота нису ништа човеку, кои се текЂ мили бмти добарЂ безЂ разсуђенн , и такови на послћдакЂ воде га у дно ада.

НОВА КНБИГА. Спилодк.ив. Лсно поучетв о подратмванго дудова ; о м$сту, гд^ се свилене бубе држе; о неговаит свиленм буба и производу свиле. Издано изг, Канцелларге Попечителства Внутреши Д$ла Кннжества Србгв. Н Београду , у Правителственоп НнЂигопечатнЂи 1846. — На 8-ку, стр. 61. У последн^мт. числу овога листа на страни 56. > у другомт. шпалту, врстн 17. треба читати, „Да ннсмо ми" у иесто „Да имамо МБ1"

УчреДНИКЋ М илошђ Поповић -б. Издано и печатано у Пр а в и тел ст в е нои Кн1.игопечатн1.и у Београду.