Podunavka Beograd

4

ЛИСТОВИ ИЗЂ ДИЕВНИКА СИРОТОГА СВЕШТЕНИКА ВИКАРА ОДЂ ВИЛТШИРА. (Продужеи1е.)

28. Декемвра Добро в пустити, да прва бура пређе, безт. Да се нћнЂ поразљ сасвимљ гомно у призрћше узима. Ову смо ноћв сви мирно преспавали. Садљ говоримо о писму доктора Шнарта, и о томђ , како самв без-в ухлћб1н остао, као о каквомђ старомљ догађага. Сваконко мб1слиии смо на будућноств. У томђ намЂ е наигорчје бмло, гито смо се нзсђ трое мсрали по нужди за неко време разстати. Ние се могло ништа друго чинити, него да бни и Поли потраже, да добмго слушбу у канвима честнима домовима, докђ а будемЂ на путу, да опетЂ гдн нађемЂ службу, како ћу себе и мок> дћцу изранити. Поли е постала опетЂ, као и пређе, весела. Она опетЂ почне повторавати сзнђ о епископскои капи, и тиме насЂ е веселила. Готово е пресуевћрно рачунала на новогодишнбш дарЂ су^бе. И а самв покадкадЂ о сну мшсл1о, али му нисамБ вћровао. Одма како новни викарЂ, мои послћдователБ, у Крекеладу дође и у службу ступи, предатћу му мое парохиске кнБиге и спремитћу се на путЂ, да себи друго ухлћбЈе потражимЂ. МеђутимЂ пишемЂ данасЂ у Салибуру и ВарминСтерЂ двама старммЂ познаницБша, да се постараго намћстити гди мое кћери као куварице,, шивачице или као служавке кодђ поштенн породица. А бни бм бшла и добра воспитателБица за малу дћцу.

У Крекелади нећу да оставимЂ мого дћцу, мћсто е сиромашко, лгоди су овде неугодни, горди, и као у маиои варошици живе непрјлтно. СадЂ се о ннчемЂ другомЂ неговори, већЂ о новомђ викару. Некима е жао, што и морамЂ одиазити. НезнамЂ само, еда л' 1И мђ то одђ срца иде. 29. Декемвра. ДанасЂ самБ писао Г. СалибурскомЂ Епископу, и живо му представш мое жалостно, безЂ сваке помоћи, станћ, напуштаи мое дћце и мојо дугогодишнго вћрну службу у бонпемЂ винограду. Говори се да е онђ човеко-лгобивЂ, скроманЂ мужЂ. Богђ нека му управлн духомЂ; небм ли се између 304. парох!е предћла Вилтшире, сдномђ и за мене неко мало мћсташце нашло! Та н нетражимЂ млого. 30. Д е к е м в р а. Или епископска капа по Полиномђ сну треба скоро да се покаже , или ми вала у апсЂ ићи. СадЂ већт> добро видимђ , да ми е апсЂ нензбћжимЂ. Полу самв изнемого, и залудЂ се упинћмЂ, да опетЂ добнемљ старо гонашство. И за саму свесрдну молитву немамЂ доволбно снаге. — УжасЂ е одвећЂ великш, да , апсЂ ми е неизбћжимђ ! Ово ћу себи често повторавати , да се привикнемЂ на мого судбу. СвемилостивБ1и Богђ нека се смилуе на мого милу дћцу. Л 1 имђ немогу, несмемЂ то казати, валБда ће ме шштђ скоро смртБ ослободити поруге. ОсећамЂ као да су ми кости изпребмнне. Сви удови тћла заледили су ми се — одђ дрктана немогу да пишемЂ. Неколико сат!и п о с л е тога. СадЂ еамБ већЂ оснаженЂ. Хтћо сада се бацити у обат1а БожЈл и молити се; но ние ми