Podunavka Beograd

128

рода на нЈзму оснива, и да га свак!и Србг. врло озбмлвно сматрати мора , да овде евакш интересх> приватнми, 6бхо таковии добмтка, славе, оригииалитета, или чега му драго , умолчати мора. Послћднни е пакЂ судЂ, послКдна инштанц\п, кодђ обштества. Обштество народа треба да уво има само за гласЂ славе, крТшости и величине народа! Ако се езмкомЂ будемо дћлили, бмтћемо духомЂ раздћлени, ако се сзмкомђ траашли и соединили будемо , бмтћемо соединћни. Имамо два пута: путЂ остати малени, и путЂ постати велики. Оваи ћемо послћднми путЂ, кои насЋ средствомЂ езБ1ка води кђ слави , величини , и крћпости народа , у слћдушћемЋ упознати покушати. Наше е време вообште време будеће се свћсти, време у млогимђ живота струкама сазрћло, дакле време прелазна изђ онога, шта е бм ло , кђ ономе , шта ће 'да буде , слћдователно време историческогЂ бмванн, напредованн, тесне границе распростравнванл. НапредакЂ у наипростран1емЂ смвислу состои се у распространнвашо граиице. Распространнванћ границе еств деФиниц1н, еств означен1е напредка. Гди су пакЂ идее већЂ рођене , числа нарави образована, тћлеса, створена, готова, ту се напредакЂ изрангава у собран1М , у соединенио овм идеа, числа и тћлеса, у еднои идеи , у едномЂ смб 1 слу и тћлу већемЂ , совршешемЂ , дакле у соединен!Ш око средотошл числа већега, тћла совршегпега, смћхсла цћлости простран1ега. Овб 1 мђ начиномЂ напредугосистеме, напредугоорганисми, сложен1а, у нарави. Ово се зове централизиранћ , зове се соединеше одћлен1н единственБ1 у числу већемЂ цћлости око средотоЧ1н круга простран1бга. Ово пакЂ б^ша движен ]емЂ, бвгва животомђ у нарави. Централизиранћ св !н) провинфалисма, св1ГО нарћч1а иарода гогославенскога, соединенје овб 1 провинц1алисма у еднои системи езБ1ка, еств цћлБ движеша живота и колебанл езБпга нашега, времена садашн 1 .га. 6змкђ совршен1имЂ направити, границе езћша распространити , одћлен1л единственна око средоточ1л тћла већегЂ, богат1еп», совршен1егЂ соединити, еств наравна, законна цћлБ свега посла Филолога. Да е ово тако, то ћемо у слћдутћемЂ доказати. Овои пакЂ ве-

ликои, кђ народиомЂ соединћн1К) и духовноивеличини свега народа гогославенскогЂ водећои цћли, непротивослови ништа више , него огранич1е рћч1и, огранич1е езкша. Дакле ако хоћемо , да овои цћли напредка , совршенства, дођемо, то намЂ е првми задатакЂ, рћчиисЂНБима са†говорЂ или езмкЂ неограничавати, своа навикнута нарћч1н не малодушевно и брижлвиво чувати , него рћчи просте пјстити некЂ се траже, и око еднога средоточ1а ег!Б1ка простра1Пега , богат1ега и совршен1ега собираго. Дакле неможе и несме сада ни една партан у садашнбимђ волнама таласагоћегв се нашегЂ езвша рећи: а имамЂ право, оваи е мои назначенми еЗБШЂ правБш езБ1КЂ. Партае мораго се међусобно тражити , ii око средоточ!Н идее вмше 6 б1вагоћегЂ езБ1ка собирати се. Треба да се освћстимо, да упознамо, да нашЂ сзмкђ бБ1ва, да га Јоштђ нема —• да га има онаковогЂ, као што е 6 бш , и као што бБ1ва, ал' да га нема онаковогЂ, као што свошмђ истор10МЂ , своимђ бБшанћмЂ хоће , и мора да буде. — 6 зб1кђ пространвш, образованБ1и, взбшђ кнБижевнБ1и, езмкЂ гогославенск1И, оваи « збшђ средоточнми, кои ће насЂ све Славене гожне соединити , бмва, шштђ га нема. Ово е она велика истина , коа се упознати, и до свћсти свеобште, публичне подићи мора. Онда истомђ , кадЂ оваи езБШЂ буде, кадЂ постане, онда ће таковБш самЂ себе ограничавати, т. е. кружити, изображавати , око самога себе , око свое собственности , око средоточ1Н свога совршенства двизати се. ПакЂ како и онда? И онда, не усамлћно , исолирано , упорно , (као што већЂ и данасЂ партае у своимђ теснимЂ ограниченимЂ одћлен1*лма хоће) , него ће се и онда опетЂ двизати око свое собственности, движући се за числомђ и тћломЂ цћлости већимЂ , овога , као веће число свега тћла и еднога езмка славенскогЂ, привлечен^емЂ нуждно тражећи. (Продужен1в сл&дуе.)

3 А П И С К Е. 1. Свободи. Изђ стол ^ тнб ! излетивн!а џинЋ -синђира и окова, Света нек' сн тбт свободо, даре првБ1и Бога-слова; Србске нек' те манке д-ћци са жнвота зракомт. дак> ? Она нек' се за Те боре и при смртн загрлнго. 2. У ставу. Изђ пакленБ! мрачнБ1 свода изтргнутБш аркш дана, ОиУставе, Срби сви су снремни да т' одт> труса бране; Сводт. небеса отвори се, тб ! међ' Србе кадт& се спусти, Светт. ће е' скрушит', адт, кадЋ тебе опетљ сграби у челмсти. К. С. п.

УчредникЂ Милошћ Поповићљ. Издано и печатано у Пр авителств енои КнвигопечатнБИ у Београду,