Podunavka Beograd

'а №.

БеоградЂ 1. Н о в е м б р а.

1 II $ 6-

ПРИ ОТВОРЕНИО ЧИТАЛИШТА НЕГОТИНСКОГЂ, 18. ОКТОБРА Т. Г. ГОВОРЕНО. Т Е М А. ПросвКштен1б разума е с в ]»ти и н и к б , св 1 тђ и путЂ живота, награда и наиазаи I е совћсти, ТворацЂ вселенне постав10 е ступашћегЂ у сагозЂ осталш твар1и човека, на вђ^сокји степенЂ истиннога биагоденств ^н, благовоиивши му дати руководителн, когћ именуе: „свћтилникоиђ , свКтомћ и путемЂ човеческога гкивота;" а то ништа друго Н1е по разумЂ: ерЂ нБиме едшлмђ само отлимуе се човекЂ одђ други животинн. Но ано оваи вмсочаиипи дарЂ премилостивогђ Творца нје човекЂ иллдогубни ^ђ средствама , кон му е Богђ дао, обд !.лао и просвћт10 тако, да се и наравлш и дКлима своима одђ остали ;иивотинн отликуе, т. е. ако човекЂ за своимђ с грастима и гнуснимЂ пороцима буде слкдовао, а добродКтелЂ презирао: то не само п !то скида са себе образЂ и подоб!е БожЈе , коега е небеснми ТворацЂ удостон) участннкомЂ бмти, и узимлћ на се образЂ безсловеснопЈ звТ .ра; него е ц1>о животђ н 1 јговђ штетанЂ, коловратанЂ и несносанЂ, не само за содружество човеческо, него и за нћга самогЂ. Подђ израженјемћ овб1мђ , просвћштеше разума , неразум!.ва се , да е само онаи просвћштенЂ, кои е вмсоке науке учт; а онаи, кои н1е, да е дивллкђ и звТ.ру подобанЂ. • — Шта има ученика , кои, штоно веле, уму скидати звћзде сђ небе , али су наравлш сво 10 мђ и дћлима гори одђ звћрова. Шта напротивЂ тога има простћ! мудраца, кои ни читати ни писати незнаго, али добродћтелБима сво-

ј има милЈоне браће свое превосходе. Ономе дај кле науке служе , што бКсомучноме оштарЂ нојкђ у руци; ерЂ невално човекЂ што е учен1и, то е опаснш; а овоме иростому мудрацу непрепнтствуе бшти добродћтелнммЂ, ако ни писати ни чнтати незна. А то шта чини? — расућенК о самомЂ себи, о ономђ, кои га е створт и' на што га е створш. 6дномђ рћчи , една едина тврда и постонна вола. Но колико 1н има сђ таковомЂ волбомђ обдарени лш.уи? Заиста много манћ, него што е во.;д Боиггн, и цћлв човечества! — И зато су мудри и добродћгелни лк>ди тражили и изнашли средства , коима бм ако не сву, а оно барЂ већу частЂ браће свое у чуство достпинства свогђ као чов; ј кђ довели, н образу н подоб1к> га БожЈго ириближили! Наиглавн1'д накЂ средства та су: црква, школа, и у наинов!н времена сздђ наша, „Читалишта." Црква, илити в1.ра , н1е ништа друго, но онаи, шго у почетку овогђ слова рекосмо, самбшђ небеснммђ ТворцемЂ датми човеку „Руководителв свћтилникЂ, свћтЂ и путЂ живота човеческогЂ;" а наивећш спомагачЂ нћнЂ е школа, или воспиталиште народно ваобште и свакога поосоођ. Тако дакле, да бм постепено д<> ц1.ли, ползе и важности овогђ заведеша, ко г а данашнБимЂ собран1е\!Ђ нашнмБ отворамо , дошли , да посмотриио наипре, у колико е воспи ган1е народно нужно , и у колико се оснива опредћлеше човека; и путЂ живота нћговогЂ на томђ. Подђ воспитан1емЂ или изображешемЂ ума човеческогЂ неразумћва се само читанћ и писанћ, нитисесамо зове оно изображенЂ човекЂ, кои се о реторическимЂ, ФилосоФическкмЂ и правдословнимђ темама дишпутати зна. Него се подђ реченммЂ израженЈемЂ подразумћвак) сва художества , трговине, занати , и сва изобрћтеН1а, па дажр—и^ еамо землћдћлје и скотоводство;