Podunavka Beograd

слово Ж4ЛОСТН. (КонацЂ.) Ахђ праведна е жалоств нвипа, а и туга наша, кон е светши залогг. лшбав«, почитанја и привргкености према Свћтломљ Дому Кннза нашегљ А л ек с а н д р а; ерљ кад-в мртве ч1е оплакуемо и у гкалости нвинои участвуемо, онда сугубо морамо лгобити и почитовати нви живе. И заиста, ништа ше за благородне чувствителне душе утћшителн1е, него кадх. видимо да наша радоств туђе образе оруменгов; данашт. страхљ туђа срца дрктати чини ; и да наша жалоств и страдан1а туђе очи орошаваго ! —• Плач мо дакле браћо и прјнтелви, небм ли се у потоку суза наши туга СвћтлогЂ Дома КннжескогЂ растопила! и то тнмђ већма , што е ово обшта свјго насЋ жалоств, коа намг. се неће за ласканћприиити; ербо су она времена прошла, кадљ е Србинљ морао онде изт> оч1К) свои сузе натеривати, гди му се неплаче; и онде смјнти , гди бм крваве сузе проливао. Данашна жалоств наша е искренна, чиста и непорочна, као што е и онаи цвћтићљ, грозномЂ рукомЂ смрти покошенми, чистђ и непорочанЂ, когђ ће многа топла суза залити. Требало 6 б 1 да се вратимЂ већЂ еданлутЂ кђ светои дужности, кон ми налаже, уцвилћна срца тћшити и потоке суза засушивати. — Но гди да нађемЂ лакш мелемЂ , да толико дубоку рану Свћтли Родителн младенческогЂ покоинг« ка излечимЂ; гди ли згоданЂ убрусЂ, да толике сузе отаремЂ? Истина, да ме и сама наисвет1а благодарпостБ, кого у дублвини душе мое чувствуемЂ , на ту дужностБ позигва према Свћтломђ лицу премилостивогЂ Кннза нашегЂ , кои е, у согласио са честитБ1МЂ своимђ у државоправлћн1к» подпорама, мелемЂ срцу моме наипре дао, спасши у овои години, кадЂ илндама жер-

тве глади и студа по разнима око насЂ краевима падаго, мене и мого Фамил1ГО пр1дт1емђ подђ свов милостиво крило; но шта су кадра и наиблагодарн1а уста немоћногЂ смртногЂ у таквои жалости учинити , кого едва време, свјго и радости и жалости човечески пожртало, изгладити може! Л гшкђ и самЂ отацв, одђ ш>добне судбе стрепећи, и поставлагоћи се у станћ оваке жалости дубоко трону гђ будући , едва едвице могу изђ стегнутм прсјго мои проустити оно светога писма слово: да насЂ гробна тама грозомЂ необузима, нити намЂ срце страхомЂ напунава. ПочемЂ рј^ка смрти н!е кадра свету стварв нашу уништожити, као што ни премилогЂ Светозара уништожила !пе. — Живђ е онђ, давши НмшнћмЂ Богу свого безпорочну душицу , а землвици само трошанЂ прахЂ. И мм на нћговомЂ гробу заронћномЂ не опевамо ништа друго , него трулу чзстб; ерЂ душица нћгова лебди у саииости и надлеће зраке сунца. Исподђ нћга бћжи землн, бћ ;ке лћта у пропаст!.; нит' га више плаше бурнн дани нити ноћи густћш мракЂ. Могу 10Ште и то додати, да су у нћму жалостни Родителђи стекли анђела предЂ престоломЂ Божшмђ, али е ово све мала утћха и за насЂ , кои у нћму само отечества дику бмти могућу оплакуемо; то ли за срце родителнско , кои су се на овоме свћту за свагда одђ милогђ чеда свогђ растали, па зато оставлшоћи се намћре такове, кол ме само у веће смућенје доводи , и коа и лче силе умие , него што су мое , превазилази, позивамЂ цћло ово на жалоств стекше се собраше, да воздвигну†срца и духЂ нашЂ кђ оному, кои е единми безсмртаиЂ и безконачаиЂ, слћдугоћу смиреиу молитву принесемо: Са светБШЂ восторгомЂ и трепетомЂ обраћамо се мм кђ теби, вћчно непостижимо Суштество ! Душе ду\ова и Саздателго св1Н) тва-