Podunavka Beograd

МОЛБА СРБСКОМЂ ГЕН1Ш. Кјдђ си крен'о? стани едномг, ГустБ1и хаосв родт> већљ скри! Све за магломт., стазомт. бћдномЂ, До 'каД -б мб1слишђ ходит' тб1? ВћкЋ иролази, младежБ гнне, Зарт. да Муза трпи то? Коват' рћчи, дизат' име, Знаи беЗБ сћдбе пјстт , е до'! , Вћа;' изђ ланца, разви крнла, Сини пол 1» м'б , проспн пламљ! Време иште, туа;и вила, Часз, е разгнат' теби тамћ! Не ход' старБШЂ, кадт. мо'шт, новшмђ, СреднБш путЂ в теби лакт.. , ! Па гдћ Желишг, доћ'ћешт. сб овб1мт>, И твомт. роду дати зракб! Гдћ е тежко, тамо пошлби: „ЛгобавБ, с л о г у , волн), трудљ!'' У новб калпакЋ, старои ношнби, Иа ћешЋ сблажит' Србску ћудБ. . ! Н!е л' Раићт., тако Дмитарт., И сб нбимб Стоико, МИЛИ СВИи'? Тб| докћ дођешт. боић хитарљ, Вћк -б ће проћн савт. у димђ. . ј Ил' докЂ рћчма скувшт. наказБ,*) Зарт, у тамн да спи духт.? Таи тект. п-ћтлу дант, е разсказЂ, Подђ зло време дават Ј зв ^ кђ ! . . КаДЂ ФИЛОЛОГЂ крчи 63Б1КЂ, Тм му слћдуи, и држ' уМЂ

*) СвакогЂ нокатт. своа не†чеше, Нвт' в иуждно ком' да цреше. -

X

\ . е - ш

На то Вуко†нкђ е физикђ, Ал' свбш ' лголБкам' не буд' кумЂ. . ! Де већЂ блесни, мракЂ свудЂ зађе, НадЂ СлавенствомЂ слога бди! Сђ ВћлогЂ Града, одкудЂ рађе Србу зора, нштем' мбх ! . . Ту некЂ дружтво, и тог' оргаИЋ, Твомђ развитку даде скокђ! Сасвег' св-ћта духЂнароданЂ Да т' окушне сладк1и сокђ ! . . Кђ том' гле смб!сли ! и то марно; Не 'шЂ ли? укорЂ теб' и стб 1 Дђ! А напроти†теби хвално, СрбскЈи споменЂ, в^ћчнБШ зидђ. . ! У Цриоигори. Г. С р Д И ћ Ђ.

НОћАИСКШ ЗМАИ. Повћств изђ нов1и Србсии ратова. (Продуженв.)

Нћгови га землнци разумћше, па срдито стану засукивати бркове, стиснивати руке у песницу; очи шмђ се запламте; накратко сви се знаци пробуђене слободе поаве. Но кадЂ заче ТодоровићЂ о гоиаку Србскомђ Карађорђу прјичати, како е спах1е уништож10 и како све Србе на оругше позБ1ва, скони неразлучпБ1и другЂ нћго†Миленко и повиче: ,,Брате Србине, в те разумћмЂ! ЛтаганЂ у едну а пушву у другу руку, па горишЂ на наше крвоше." ОбазрЕвши се иастави дал!.: „Кои н!е свое срце зулумћарскимЂ псима бац1о и у ланце робства сасвимЂ оковао, таи нека пође за нама.', ТодоровићЂ скочи међу нби и заоипц пушку